Električna energija i prirodni gas su činili skoro dve trećine finalne potrošnje energije u industrijskom sektoru EU u 2022. godini, sa 33,3 odsto od električne energije i 31,2 odsto od prirodnog gasa. Evrostat je objavio ove podatke, naglašavajući da se industrijski sektor i dalje oslanja na fosilna goriva, koja su činila preko polovine finalne potrošnje energije. Električnu energiju i prirodni gas pratili su nafta i naftni proizvodi, obnovljivi izvori energije i biogoriva, toplotna energija, čvrsta fosilna goriva i neobnovljivi otpad.
Hemijski i petrohemijski sektor su imali najveći udeo u finalnoj potrošnji energije u 2022. godini sa 20 odsto, dok su proizvodnja nemetalnih minerala, papir, celuloza i štamparija, hrana, pića i duvan, i gvožđe i čelik takođe imali značajan udeo. Sektori transportne opreme, tekstila i kože, i vađenje ruda i kamena su imali manje učešće u finalnoj potrošnji energije. Globalna slika potrošnje energije u industriji pokazuje da sektor i dalje ima prostora za unapređenje i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Evropska industrija se suočava sa izazovima u vezi sa regulativom o emisijama, klimatskim promenama i održivim razvojem. Povećana potražnja za obnovljivim izvorima energije, kao i tehnološke inovacije u proizvodnji i potrošnji energije, mogu doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i poboljšanju energetske efikasnosti u industriji. Kompanije u Evropi sve više prelaze na zelene tehnologije i prakse kako bi smanjile svoj uticaj na životnu sredinu i prilagodile se promenama u industriji.
Važno je istaći da sektor hemijske industrije, koji ima najveći udeo u potrošnji energije, može imati značajan uticaj na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz primenu novih tehnologija i procesa proizvodnje. Uvođenje energetski efikasnih sistema, korišćenje obnovljivih izvora energije i recikliranje sirovina mogu pomoći hemijskoj industriji da postane održivija i konkurentnija na globalnom tržištu. Ove promene zahtevaju ulaganja u infrastrukturu, obuku zaposlenih i saradnju sa vladom i akademskom zajednicom.
Pored hemijske industrije, i ostali sektori kao što su proizvodnja nemetalnih minerala, papir, celuloza i štamparija, hrana, pića i duvan, i gvožđe i čelik mogu unaprediti svoje energetske performanse i smanjiti emisije ugljenika. Korišćenje obnovljivih izvora energije, implementacija energetski efikasnih tehnologija i procesa, kao i diversifikacija izvora energije mogu doprineti održivom razvoju industrije i smanjenju uticaja na životnu sredinu.
Ukupna potrošnja energije u industriji ima značajan uticaj na emisije gasova sa efektom staklene bašte i klimatske promene. Evropska Unija je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija i povećanje udela obnovljivih izvora energije do 2030. godine, što zahteva angažovanje svih sektora industrije. Implementacija novih tehnologija, praksa i politika može doprineti ostvarenju ovih ciljeva i transformaciji industrije ka održivijim i efikasnijim modelima poslovanja.
Evropska industrija ima potencijal da postane lider u tranziciji ka održivoj energetici i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Investicije u istraživanje i razvoj novih tehnologija, saradnja sa vladom i akademskom zajednicom, kao i obuka zaposlenih o značaju energetske efikasnosti mogu doprineti dugoročnom održivom razvoju industrije. Važno je da kompanije prepoznaju svoju ulogu u smanjenju uticaja na životnu sredinu i preduzmu konkretne korake ka postizanju održivijeg poslovanja.
Ukupno gledano, potrošnja energije u industriji EU je i dalje pretežno bazirana na fosilnim gorivima, ali postoji mogućnost za tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Industrija ima ključnu ulogu u postizanju ciljeva održivog razvoja i borbi protiv klimatskih promena, te je neophodno da sektor preduzme konkretne korake ka povećanju energetske efikasnosti i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Implementacija novih tehnologija i praksi, kao i saradnja sa relevantnim akterima, mogu doprineti transformaciji industrije ka održivijem i konkurentnijem modelu poslovanja.
