Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž mogao bi biti izručen SAD u roku od nekoliko dana ako mu visoki sud u Londonu odbije dozvolu da se žali na izručenje iz Ujedinjenog Kraljevstva. To bi značilo da bi se suočio sa 17 optužbi po Zakonu o špijunaži i jednom za kompjuterski kriminal, sa zaprećenom zatvorskom kaznom od 175 godina. Prema novinarskim tvrdnjama, u tom slučaju Asanžove pristalice najavljuju da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava.

Evropski mediji jednodušni su u oceni da Asanž treba da dobije pravo da uloži žalbu i da ne bude izručen SAD. Osnivač Vikiliksa trenutno čeka na odluku višeg suda u Londonu o tome da li ima pravo na žalbu protiv odluke prošlog juna da ga izruči SAD. Tokom četiri godine provedene u zatvoru, Asanž je bio smešten u malu ćeliju i bio je izložen vrlo strogim uslovima.

Međutim, Asanžove pristalice širom sveta su se digle i dale podršku ovoj situaciji. Nedavno su članovi Predstavničkog doma Australije, gde je Asanž građanin, glasali za to da Asanž ne bude izručen već doveden u Australiju. Ova podrška dolazi iz raznih delova sveta, a gradovi u desetinama zemalja proglasili su Julijana za počasnog građanina.

Advokati američke vlade pokušali su pobiti argumente iznete protiv izručenja navodeći da „redovne novinarske aktivnosti, uključujući pribavljanje i objavljivanje informacija, zaštićene prema prvom amandmanu“. Ipak, brojni političari i aktivisti širom sveta pozivaju na oslobođenje Džulijana Asanža.

Krajnji ishod ovog procesa imaće dalekosežne posledice, navodi novinar Dragan Bisenić. Ukoliko se odluka donese u korist izručenja, to bi predstavljalo ozbiljno kršenje ljudskih prava. Međutim, ako Asanž dobije pravo na žalbu i na kraju ne bude izručen, to bi bio važan korak u zaštiti slobode medija.

Asanžova situacija dobija sve više pažnje kako se bliži suđenje. Viši sud u Londonu trenutno ispituje da li Asanž može da se žali na odluku izručenja SAD, a odluka se očekuje u narednim danima. U međuvremenu, Asanžove pristalice širom sveta i dalje traže podršku za njegovo oslobođenje.

Asanž je u emsiji beležio svoje stvari..cgColora Ekvadora u Londonu tražio azil tamo, osim dana kada su ga odveli iz ambasade, ili dana kada je odvezen u kombiju iz Belmarša do sudskih ročišta. Tokom zatvora u Belmaršu, držan je uglavnom u samici dimenzija 2 x 3 metra, 23 sata dnevno, a hrana je predviđena u budžetu od 2 britanske funte dnevno po zatvoreniku.

Kako Asanžova situacija privlači sve više pažnje, digli su se glasovi iz celog sveta pozivaju na njegovo oslobođenje. U demonstraciji jedinstva, članovi Predstavničkog doma Australije glasali su za to da Asanž ne bude izručen već da bude doveden kući. Premijer Entoni Albanez takođe glasao “za”, nakon nekoliko meseci izbegavanja da se jasno izjasni.

Nedavno su otkrili odluku Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva koja bi mogla biti zupčanik u pokušaju njegovog slanja u SAD, prema zakonu, ako vlada odredi da je zemlja kojoj će osoba biti izručena iz Britanije dala garancije da zdravlje ili život te osobe neće biti ugroženi u zemlji prijema, tada treća strana mora temeljno da istraži ta „uveravanja“ pre nego što se izvrši ekstradicija. Ova odluka daje Asanžu nešto nade u borbi protiv izručenja SAD.

Krajnje, mnogi veruju da će krajnji ishod Asanžovog procesa imati dalekosežne posledice i da će biti važan korak u zaštiti slobode medija i ljudskih prava. U trenutnoj situaciji, Asanžove pristalice traže podršku širom sveta kako bi se osiguralo da pravda bude zadovoljena.