Neplaćeni rad u domaćinstvu i briga o porodici obično se smatraju poslom koji obavljaju žene. Nažalost, ovaj rad ne donosi nikakvu finansijsku nadoknadu i često se njegova vrednost prenebregava. Prema istraživanju u Srbiji, svaka žena propušta zaraditi 2.918 dinara dnevno ili godišnje 6.560 evra neto trošeći vreme na neplaćeni rad u domaćinstvu i brigu o porodici.
Ovo istraživanje pokazuje koliko je važan ovaj oblik rada koji se često smatra nevidljivim. Većina ljudi smatra da je briga o domaćinstvu i porodici prirodna dužnost žena, te se očekuje da obavljaju ove poslove bez ikakve finansijske nadoknade. Međutim, ovo je pogrešan pristup jer neplaćeni rad žena donosi veliki ekonomski doprinos društvu.
Neplaćeni rad u domaćinstvu obuhvata sve poslove koje žene obavljaju kod kuće, kao što su kuvanje, čišćenje, pranje veša, vođenje računa o deci i starijima u porodici, organizacija porodičnih obaveza i mnogi drugi zadaci. Ovi poslovi zahtevaju vreme, trud i energiju, ali se često ne priznaju kao pravi rad i ne vrednuju se na odgovarajući način.
Prema istraživanju, žene u Srbiji najčešće provode više vremena u kući nego muškarci, te se očekuje da obavljaju veći deo kućnih poslova i brinu o članovima porodice. Ovo može dovesti do neravnoteže u raspodeli obaveza i stvaranju dodatnog stresa za žene, koje se suočavaju sa dvostrukim opterećenjem – obavezama na poslu i obavezama kod kuće.
Neravnoteža u raspodeli kućnih poslova može imati negativne posledice po mentalno i fizičko zdravlje žena, te dovesti do povećanja stresa, anksioznosti i depresije. Takođe, ova neravnoteža može ograničiti mogućnosti žena da se profesionalno razvijaju i napreduju u karijeri, te doprinosi stvaranju rodno zasnovanih nejednakosti u društvu.
Zato je važno prepoznati i valorizovati neplaćeni rad žena, te promeniti stav društva prema ovom obliku rada. Potrebno je razvijati politike koje će podržavati ravnomerniju raspodelu obaveza u domaćinstvu i boriti se protiv rodno zasnovanih predrasuda koje prate ovu temu.
Jedan od načina da se to postigne jeste kroz podizanje svesti i edukaciju javnosti o važnosti neplaćenog rada u domaćinstvu i brige o porodici. Takođe, potrebno je osnažiti žene da se bore za svoja prava i insistiraju na pravednijoj raspodeli obaveza u porodici i društvu.
Važno je također da se poslodavci i vlade uključe u ovu borbu, te da prepoznaju i podrže neplaćeni rad i brigu o porodici kao važan deo ekonomije. Potrebno je razviti politike koje će omogućiti ženama da ostvare ravnotežu između obaveza na poslu i obaveza kod kuće, te ih podržati u napredovanju i razvoju karijere.
Takođe, potrebno je osigurati pristup uslugama podrške i pomoći za žene koje se suočavaju sa neravnotežom u obavezama i stresom koji proizilazi iz ove situacije. Važno je stvoriti uslove za stvaranje socijalne pravde i rodne ravnopravnosti u društvu, te osigurati da se neplaćeni rad žena prizna i vrednuje na pravi način.
Ukupno gledano, neplaćeni rad žena u domaćinstvu i briga o porodici predstavljaju važan ekonomski doprinos društvu, ali se često ne priznaju i ne vrednuju na odgovarajući način. Potrebno je promeniti stav društva prema ovom obliku rada, te podržati žene u borbi za svoja prava i pravedniju raspodelu obaveza u porodici i društvu. Samo kroz zajedničku borbu za rodnu ravnopravnost možemo stvoriti socijalnu pravdu i bolju budućnost za sve žene.