U Srbiji je na početku januara 2024. godine ukupni dug pravnih lica, preduzetnika i građana prema bankama iznosio 3.796 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 11,2% u odnosu na januar prethodne godine. Prema izveštaju Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva je bio 1.628 milijardi dinara, što je povećanje od 8,9% u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci ukazuju na rast zaduženosti u zemlji, što može imati značajne posledice po ekonomsku stabilnost.
Statistika pokazuje da je u Srbiji 157.018 korisnika stambenih kredita. Građani su najviše zaduženi po osnovu gotovinskih kredita, koji iznose 782,60 milijardi dinara. Stambeni i krediti za adaptaciju dolaze na drugo mesto sa ukupnim iznosom od 697,49 milijardi dinara. Na trećem mestu se nalaze poljoprivredne pozajmice sa 90,981 milijardi dinara, dok su potrošački zajmovi dostigli 20,64 milijarde dinara.
Kada je reč o kašnjenju u otplati, ukupno učešće građana i privrede u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosi 2,5%. Najveća docnja je zabeležena kod preduzetnika, koja iznosi 4,8%, a slede pravna lica sa 2,7%. Građani su najmanje kasnili u otplati, sa udelom docnje od 2,1%.
Nedavno je usvojen Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji pruža određene olakšice korisnicima koji se suočavaju sa problemima u otplati. U slučaju da korisnik upadne u teško imovinsko stanje, banka je obavezna da primeni razumne mere kako bi olakšala otplatu duga pre pokretanja izvršnog postupka. Ovaj zakon predviđa različite opcije za korisnike, kao što su refinansiranje duga, produženje roka otplate, smanjenje kamatnih stopa, ili odlaganje plaćanja.
Na primer, banka može korisniku ponuditi moratorijum, što znači da tokom određenog perioda ne obračunava zateznu kamatu na dospelu obavezu. S druge strane, ako korisnik ima stambeni kredit sa hipotekom, banka mu može ponuditi opcije kao što su prodaja nepokretnosti ili prenos prava svojine na nekretnini kako bi se izmirila dugovanja.
Prema zakonu, banka je dužna da ponudi korisniku opcije koje će mu pomoći da izbegne izvršne postupke. U slučaju da korisnik ne odgovori na bankinu ponudu u predviđenom roku, banka može prekinuti ugovor i proglasiti celokupan iznos duga dospelim. Ovo može dodatno opteretiti korisnike, posebno one koji se suočavaju sa finansijskim problemima.
U praksi, ovo može značiti da korisnici, kako bi izbegli najgore posledice, treba da budu proaktivni u komunikaciji sa svojim bankama. Ukoliko se suočavaju sa poteškoćama u otplati, važno je da što pre obaveste svoju banku o situaciji i potraže pomoć. Banke su obavezne da ponude rešenja i olakšice, ali korisnici moraju biti spremni da traže pomoć i iskoriste dostupne opcije.
Zaduženost građana i preduzeća u Srbiji predstavlja izazov koji zahteva pažnju kako od strane pojedinaca, tako i od strane institucija. Stoga je važno da se nastavi sa edukacijom o odgovornom zaduživanju i pravima korisnika finansijskih usluga. Samo tako, moguće je stvoriti stabilnije finansijsko okruženje koje će omogućiti održivi ekonomski rast i razvoj.
U zaključku, iako se čini da je zaduženost u porastu, postoje mehanizmi i zakonske regulative koje su tu da pomognu korisnicima u teškim situacijama. Važno je biti informisan i aktivno se uključiti u proces rešavanja finansijskih problema kako bi se izbegle ozbiljne posledice po lične finansije.
