Danas, Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava praznik u čast Svetih mučenika Pamfila, Porfirija i još deset mučenika, koji su postradali tokom vladavine cara Dioklecijana 309. godine. Ovi mučenici su značajni ranohrišćanski svetitelji čija su dela i žrtva ostavila dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Sveti Pamfil, jedan od najistaknutijih među njima, bio je prezviter u Kesariji Palestinskoj. Poznat po svojoj učenosti, ispravio je tekst Novog zaveta od grešaka koje su nastale tokom prepisivanja. Njegovo delo nije se sastojalo samo u ispravci, već je i sam prepisivao Sveto pismo i delio ga onima koji su želeli da ga čitaju, čime je značajno doprineo širenju hrišćanske poruke.
Među mučenicima je bio i đakon Valent, stariji sveštenik obdaren mudrošću i dubokim poznavanjem Svetog pisma, koje je znao napamet. Njegovo poznavanje Svetog pisma ukazivalo je na značaj obrazovanja i duhovnog usavršavanja u zajednici ranih hrišćana.
Treći mučenik, Pavle, bio je častan i ugledan muškarac koji je već jednom bio podvrgnut mučenju – bacan je u oganj zbog svoje vere u Isusa Hrista. Ovaj događaj svedoči o njegovoj nepokolebljivoj posvećenosti verovanju i hrabrosti.
Pored njih, još petorica mučenika, poreklom iz Misira, vraćali su se sa izdržavanja kazne u rudnicima Kilikije. Na kapiji Kesarije otkrili su da su hrišćani, zbog čega su dovedeni pred sud. Na pitanje o svojim imenima, izjavili su da su odbacili neznabožačka imena koja su im dala majka i nazvali se Ilija, Isaija, Jeremija, Samuil i Danilo. Kada su ih pitali odakle su, odgovorili su da dolaze iz Gornjeg Jerusalima, što dodatno ukazuje na njihovu povezanost s hrišćanstvom i veru u Hrista.
Svi ovi mučenici su na kraju pogubljeni, a mladić Porfirije, koji je zatražio njihova tela kako bi ih časno sahranio, takođe je postradao. Njegova hrabrost i posvećenost pokazuju snagu vere u teškim vremenima. Zabeleženo je i da je Selevkije, bivši oficir, prišao mučenicima i poljubio ih pre nego što su izgubili živote, dok je starac Teodul, sluga rimskog sudije, takođe pokazao poštovanje prema mučenicima prilikom sprovoda.
Na kraju, Julijan, koji je ljubljao tela mučenika i hvalio ih, dodatno oslikava duboku veru i odanost koju su ovi mučenici imali prema svom verovanju. Njihova žrtva nije bila uzaludna, jer su postali simboli hrabrosti i odanosti u hrišćanskoj tradiciji.
Ova priča o mučenicima Pamfilu, Porfiriju i njihovim drugovima podseća nas na važnost vere i hrabrosti u suočavanju sa izazovima. Njihova posvećenost i žrtva inspirisali su generacije vernika da se bore za svoju veru, čak i kada se suočavaju sa najtežim iskušenjima.
U savremenom svetu, ovi mučenici ostaju simbol nade i snage, podsećajući nas da je vera često najsvetlija u najmračnijim trenucima. Njihov primer poziva sve nas da se trudimo u jačanju svoje vere, kao i da se setimo važnosti zajedništva i solidarnosti među ljudima.
U svetlu današnjeg praznika, pozivamo sve vernike da se okupe i proslave život i dela ovih svetitelja, čiji je primer i danas relevantan. Slavimo njihovu hrabrost i veru, i neka nas njihova žrtva inspiriše da budemo bolji ljudi, posvećeni ljubavi i razumevanju među svima nama.
