Teretana u južnokorejskom gradu Inčeon postavila je kontroverzni znak na kojem piše da je korišćenje objekta dozvoljeno samo „kulturnim i elegantnim ženama“, dok je „tetkama“ zabranjen ulaz. Na znaku je korišćena reč „ajuma“, koja označava žene u kasnim 30-im i starije, ali je i pogrdan termin za žene koje se nepristojno ponašaju.
Lokalni mediji nisu otkrili ime teretane niti vlasnika, ali je vlasnik branio ovaj potez tvrdeći da je njegova kompanija pretrpela štetu zbog takvih žena i njihovog ponašanja. On je istakao razliku između žena i ajuma, tvrdeći da „tetke vole besplatne stvari“ i da kradu peškire u teretani. Ova zabrana je naišla na podršku pojedinaca na internetu, ali je i otvorila diskusiju o tretmanu starijih osoba, posebno žena.
Ova situacija u teretani u Južnoj Koreji izazvala je veliku pažnju javnosti i postala predmet rasprave o diskriminaciji starijih žena. Mnogi su osudili ovu praksu kao nepristojnu i uvredljivu, ističući da nije prihvatljivo ograničavati pristup objektima na osnovu godina ili izgleda. Diskriminatorne politike kao što je ova hrane predrasude i stvaraju podelu među ženama, umesto da promovišu inkluzivnost i raznolikost.
Osim toga, ova situacija ukazuje na duboko ukorenjene patrijarhalne i seksističke stavove u južnokorejskom društvu, gde se žene često smatraju inferiornim ili nevažnim u odnosu na muškarce. Diskriminacija na osnovu pola ili dobi nije samo nepravedna, već i štetna za društvo u celini. Svi građani trebaju imati jednake mogućnosti i pravo pristupa javnim objektima, bez obzira na svoje lične karakteristike.
Taj potez vlasnika teretane oslikava duboko ukorenjene predrasude i stereotipe o ženama u društvu, koji ih stigmatiziraju i marginaliziraju na osnovu njihove dobi ili izgleda. Umesto da se promoviše jednakost i poštovanje, ovakve politike podstiču segregaciju i netoleranciju među ljudima.
Kritičari ovakvih postupaka ističu da je važno osuditi diskriminaciju i boriti se za ravnopravnost svih građana. Svako ima pravo da se oseća dobrodošlo i poštovano u javnim prostorima, bez straha od diskriminacije ili isključivanja na osnovu svoje dobi, izgleda ili bilo koje druge osobine.
Ovo nije prvi put da se u Južnoj Koreji susrećemo sa ovakvom diskriminacijom. U prošlosti su žene često bile meta seksizma i diskriminacije, kako u radnom okruženju, tako i u javnom životu. Važno je podići svest o ovim problemima i raditi na stvaranju inkluzivnijeg i poštovanijeg društva za sve njegove građane.
Na kraju, važno je osuditi ovakve postupke koji stvaraju podelu i diskriminaciju među ljudima. Svaka osoba zaslužuje poštovanje i jednak tretman, bez obzira na svoju dob, izgled ili bilo koju drugu karakteristiku. Borba protiv diskriminacije treba da bude prioritet za sve društvene aktere, kako bismo stvorili pravednije i inkluzivnije društvo za sve svoje građane.
