Tržište nekretnina u Srbiji beleži rast cena i prometa, a tri najveća grada – Beograd, Novi Sad i Niš prednjače po cenama kvadrata kako u starogradnji, tako i u novogradnji. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u prvom polugodištu ove godine, prosečna cena kvadrata stana u starogradnji iznosila je 1.665 evra, dok je u novogradnji bila 1.767 evra.
Najviše cene starih stanova zabeležene su u Beogradu, gde se kvadrat prodavao po 2.160 evra. Slede Novi Sad sa prosečnom cenom od 1.945 evra po kvadratu i Niš sa 1.275 evra. Na drugom kraju liste, najjeftiniji stari stanovi bili su u Zaječaru, gde je kvadrat bio 745 evra, dok je u Prokuplju i Kikindi bilo potrebno 670 evra za kvadrat.
U novogradnji, prosečne cene kvadrata su bile najviše u Beogradu, gde je iznosio 2.453 evra, zatim u Novom Sadu sa 1.970 evra, i Nišu sa 1.490 evra. Najveća cena kvadrata u novogradnji zabeležena je na Čukarici u Beogradu, gde je iznosila 2.825 evra, dok su najjeftiniji stanovi bili u Vranju sa prosečnom cenom od 820 evra.
Najviše cene prometovanih nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine beležene su u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat stana prodat po ceni od 10.350 evra na lokaciji Beograd na vodi. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3,2 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na Vračaru za 11.500 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3,1 milion evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište u prvom polugodištu 2024. za koje je izdvojeno 2,2 miliona evra prometovano je na teritoriji beogradske Palilule.
Tržište nepokretnosti u Srbiji, u prvom polugodištu 2024. godine, vredelo je 3,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na prvo polugodište prošle godine. U ovom periodu ispisana su 60.154 kupoprodajna ugovora, što je neznatno povećanje od 0,2 odsto nego u prvom delu lane. Istovremeno, porasle su i cene stanova i to za 4,68 procenata godišnje.
Vikendice su tražene u Vojvodini, gde se svaki drugi dinar dat za vikendice u Srbiji potrošen je upravo u toj severnoj pokrajini. Glavni grad Beograd učestvovao je sa visokim procentima u prometu stanova, garaža i poslovnog prostora, dok je Vojvodina vodila po prometu njiva i kuća.
U prvoj polovini ove godine, cena u 85,8 odsto kupoprodajnih ugovora za nekretnine bila je izražena u evrima, dok je dinar zastupljen sa 14 procenata. Udeo kredita u finansiranju kupovine nepokretnosti povećan je na osam procenata, pri čemu je petina prometovanih stanova kupljena iz kredita.
Ukupno gledano, tržište nekretnina u Srbiji beleži rast cena i prometa, sa najvećim gradovima Beogradom, Novim Sadom i Nišom kao liderima po cenama kvadrata kako u starogradnji, tako i u novogradnji. Očekuje se da se ova tendencija nastavi i u narednom periodu, uz povećanu potražnju za nekretninama u urbanim centrima.
