U blizini Ćurpije i u podnožju Kučajskih planina, nalazi se čuveni srpski manastir Ravanica. Knez Lazar ga je sagradio između 70-ih i 80-ih godina 14. veka, a danas stoji ponosno kao spomenik preživljenih muka pod Turcima.

Nakon podizanja manastira Ravanica, knez Lazar je izdao povelju u kojoj je objasnio zašto je to učinio. Kako se može videti u prepisu, knez Lazar je na taj način zahvalio Bogu na svemu što je imao, ali i za to što je mogao da predvodi svoj narod.

Manastir Ravanica je pretrpeo napade tokom godina svog postojanja, pa čak i spaljivanje. Nakon stradanja kneza Lazara u Kosovskom boju, manastir je postao meta turskih napadača. Glavna crkva nije bila potpuno oskrnavljena, ali je ostala bez mnogih relikvija.

Manastir Ravanica je prošao kroz nekoliko teških perioda, a jedan od njih bio je neposredno pre Velike seobe Srba 1609. godine, kada je bio neprestano paljen i rušen. Tada su mnogi monasi odlučili da krenu za patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem i sa sobom poneli mošti kneza Lazara.

Monasi su stigli do manastira Vrdnik na Fruškoj gori, koji je potom preimenovan u Malu Ravanicu. Ovaj manastir je bio sedište brata kapetana Koče, koji je vodio važnu bitku protiv Turaka. Nakon gušenja bune, odlučeno je da se osvete pobunjenicima i unište pravoslavne svetinje. Zbog turskih napada, danas možemo videti ostatke freski u Ravanici.

Unutar crkve su spušteni svodovi od ulaza, kako Turci ne bi mogli da ulaze na konjima. Mnogi vredni Srbi su kasnije obnavljali Ravanicu, pa je zabeleženo da se to radilo i za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, manastir je pretrpeo razaranja od strane okupatora. Sve do 20. veka manastir nije značajno obnavljan, ali kasnije je došlo do potpune rekonstrukcije i restauracije. Mošti kneza Lazara su ponovno položene u njegovu zadužbinu tek u 20. veku, tačnije 1989. godine.

Manastir Ravanica je obogaćen izvanrednim ukrasima, pri čemu je većina ornamenata inspirisana prirodnim elementima. Ikonostas datira iz 19. veka, a životopis je nedovoljno očuvan. Jasno se na freskama mogu prepoznati kompozicije cara Lazara, carice Milice i njihove dece. U crkvi se takođe nalaze posmrtni ostaci prepodobnog Romila Ravaničkog.

Od 1946. godine, manastir je prešao u ženski red, a na čelu mu je igumanija. Trenutno tu funkciju obavlja igumanija Marija Čeperković, koja zajedno sa svojim monahinjama priprema različite meleme i tinkture za pomoć bolesnima. Posebno je poznata mati Zinovija, koja priprema lekovite preparate i za najteže bolesti.

Zahvaljujući prisustvu moštiju kneza Lazara u manastiru, česti su slučajevi isceljenja kraj njegovog groba, o čemu postoje brojni javni izveštaji. Manastir Ravanica je značajno obeležje srpske istorije i kulture, te je važno očuvati ga kao spomenik prethodnih vremena.