U večernjim satima temperatura u većini gradova u Srbiji iznosi preko 30 stepeni Celzijusa. Najviše temperature su zabeležene u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu sa 35 stepeni. Zrenjanin, Loznica i Ćuprija imaju za stepen nižu temperaturu. Ostali gradovi poput Palića, Sombora, Sremske Mitrovice, Kikinde, Valjeva, Negotina, Kraljeva, Kruševca i Niša imaju 33 stepeni.
Zbog visoke vlažnosti vazduha, subjektivni osećaj temperature u nekim gradovima znatno premašuje izmerene vrednosti. Na primer, u Novom Sadu se oseća kao da je 42 stepena, dok je u Loznici i Sremskoj Mitrovici osećaj 39 stepeni. Ovi podaci potiču od Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Visoke temperature i vlažnost mogu predstavljati opasnost po zdravlje, posebno za osetljive grupe stanovništva. Starije osobe, deca, trudnice i osobe sa hronicnim oboljenjima trebaju biti posebno oprezne i izbegavati previše izlaganje suncu i toploti. Preporučuje se nošenje lagane i prozračne odeće, konzumiranje dovoljno tečnosti i izbegavanje fizičke aktivnosti u najtoplijem delu dana.
Meteorolozi predviđaju da će visoke temperature zadržati u narednim danima, pa je važno slediti savete stručnjaka kako bi se izbegle potencijalne zdravstvene komplikacije. Takođe, preporučuje se redovno praćenje vremenskih izveštaja i informacija o kvalitetu vazduha, kako bi se blagovremeno reagovalo na promene u vremenskim uslovima.
Pored zdravstvenih rizika, visoke temperature mogu imati i negativan uticaj na životnu sredinu. Povećanje temperature može dovesti do povećane potrošnje električne energije za hlađenje prostorija, što može dalje opteretiti elektroenergetski sistem i doprineti emisiji štetnih gasova. Zato je važno promovisati energetsku efikasnost i alternativne izvore energije kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu.
U borbi protiv visokih temperatura i vlažnosti, važno je i adekvatno planiranje urbanog prostora. Zelene površine, parkovi, drvoredi i vodene površine mogu doprineti smanjenju efekta toplotnog ostrva i poboljšanju kvaliteta vazduha. Gradovi treba da razvijaju strategije prilagođavanja na klimatske promene i da uključe mere zaštite od ekstremnih vremenskih uslova u svoje urbanističke planove.
U Srbiji se već sprovode određene inicijative za smanjenje uticaja klimatskih promena. Razvoj obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti, zaštita životne sredine i edukacija građana o klimatskim promenama su neki od prioriteta u borbi protiv globalnog zagrevanja. Lokalne zajednice, nevladine organizacije, privredni sektor i državne institucije zajednički rade na unapređenju održivosti i zaštiti prirode.
Klimatske promene su globalni izazov koji zahteva zajednički odgovor svih društvenih aktera. Međunarodne inicijative poput Pariskog sporazuma postavljaju ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na klimatske promene. Srbija je potpisnica Pariskog sporazuma i obavezala se da će doprinositi globalnim naporima za očuvanje životne sredine.
Uprkos izazovima koje donose visoke temperature i klimatske promene, postoji nada u bolju budućnost. Ulaganje u obnovljive izvore energije, zaštitu prirode i edukaciju stanovništva može doprineti održivom razvoju i očuvanju planete za buduće generacije. Važno je da svako od nas preduzme korake ka održivijem načinu života i podržava inicijative koje doprinose zaštiti životne sredine.
