Prema istraživanju Instituta ekonomskih i društvenih nauka (VSI), broj izgubljenih radnih dana zbog štrajkova u Nemačkoj udvostručio se prošle godine u odnosu na prethodnu godinu, popevši se na više od 1,5 miliona. Ova organizacija ističe da su kriza troškova života i skok inflacije nakon pandemije i rata u Ukrajini izazvali talas od preko 300 štrajkova u Nemačkoj, s nagoveštajem da bi broj ove godine mogao biti i veći.
Prema studiji, 1,52 miliona izgubljenih radnih dana prošle godine predstavlja najviše od 2015. i povećanje od 126 odsto u odnosu na nivo iz 2022. godine. Talas štrajkova početkom godine pogodio je železnice, transport, aerodrome, avionsku kompaniju „Lufthansa“, uz proteste poljoprivrednika i budžetsku krizu.
Belgija je zabeležila najviše izgubljenih radnih dana zbog štrajkova na 1.000 zaposlenih, sa prosečnih 103 dana između 2013. i 2022. godine, sledi Francuska s 92 dana i Finska s 90 dana. Nemačka je na osmom mestu, iza Britanije, prema studiji Instituta VSI.
Štrajkovi u Nemačkoj su rezultat ekonomskih i političkih problema koji su eskalirali nakon pandemije i rata u Ukrajini. Troškovi života su porasli, inflacija je skočila a radnici su se suočili s niskim platama i neizvesnom budućnošću.
Kriza u metalskoj i energetskoj industriji posebno je doprinela broju štrajkova, s mnogim radnicima zahtevajući bolje uslove rada i veće plate. Sindikalna pregovora u ovim sektorima na jesen bi mogla odrediti tok daljih štrajkova u Nemačkoj.
Broj izgubljenih radnih dana zbog štrajkova u Nemačkoj je alarmantan i govori o potrebi za reformama u ekonomiji i radnim odnosima. Vlada, sindikati i poslodavci moraju zajedno raditi na pronalaženju održivih rešenja koja će poboljšati položaj radnika i osigurati mirne i produktivne radne odnose.
Sitnica koje se tiče broja dana izgubljenih zbog štrajka, zemalja Belgija je na vodećem položaju s 103 dana na 1.000 zaposlenih između 2013. i 2022. godine. Francuska i Finska slede s 92, odnosno 90 dana, dok je Nemačka na osmom mestu između Britanije, prema istraživanju Instituta VSI.
Problemi sa štrajkovima u Nemačkoj su deo šireg globalnog trenda nezadovoljstva radnika zbog uslova rada, plata i budućnosti. Sindikati igraju ključnu ulogu u zastupanju interesa radnika i pregovorima sa poslodavcima, ali je važno da se pronađu održiva rešenja koja će zadovoljiti obe strane.
Nadamo se da će sindikalni pregovori u metalskoj i energetskoj industriji na jesen dovesti do mirnijih radnih odnosa i sprečiti dalji rast broja dana izgubljenih zbog štrajkova. Nemačka mora raditi na poboljšanju uslova rada, plata i socijalne zaštite kako bi osigurala stabilnu i održivu ekonomsku budućnost za svoje građane.
