Na današnji dan, 8. jula 1920. godine, gradu Šapcu je svečano uručeno francusko odlikovanje „Ratni krst“ za heroizam i stradanje stanovništva tokom Prvog svetskog rata. Šabac je pretrpeo velika razaranja i masovne ratne zločine od austrougarske vojske 1914. i 1915. godine. Broj meštana ovog srpskog grada je prepolovljen, a selima u okolini takođe nanesene su velike štete.

Austrougarski okupatori su sproveli surovu osvetu nad srpskim civilima zbog izgubljenih bitaka na bojnom polju. Grad je odlikovan sa tri ordena, uključujući francuski „Ratni krst sa palmom“, čehoslovački „Ratni krst“ i „Karađorđevu zvezdu“. Šabac je nazvan „Srpski Verden“ po čuvenom francuskom gradu u kom su se odigrali veliki ratni sukobi.

Nakon završetka Prvog svetskog rata, Šabac je bio porušen, popaljen i opljačkan. Među predratnih 14.000 stanovnika, samo je otprilike 7.000 preživelo, a broj kuća je prepolovljen. Neprijatelji nisu poštedeli ni crkvu, koja je pretvorena u logor, a kuće i njive su devastirane bombama.

Austrougarski okupatori su takođe masovno silovali žene i devojke, što je zabeleženo i od strane Arčibalda Rajsa, švajcarskog kriminologa i forenzičara. Žene su izbacivane na ulicu tokom bombardovanja kako bi ih pogodili. Ova tragedija je detaljno dokumentovana u Narodnom muzeju u Šapcu, gde se nalazi Soba stradanja posvećena golgoti grada u Prvom svetskom ratu.

Kragujevčanka Danijela Cvetković, asistent na Medicinskom fakultetu, je doktorirala na temu nove terapije kod pacijenata obolelih od karcinoma dojke 2017. godine. Samo tri godine kasnije, i sama se suočila sa opakom bolešću, pokazujući hrabrost i snagu u borbi protiv bolesti.

Ovo je samo jedna od priča koje ilustruju hrabrost i otpornost srpskog naroda tokom istorijskih izazova. Sećanje na stradanja i junaštvo tokom Prvog svetskog rata nikada ne sme biti zaboravljeno, a odlikovanja poput francuskog „Ratnog krsta“ podsećaju nas na važnost poštovanja i pamćenja heroja i žrtava ovih teških vremena.

Šabac je simbol preživljavanja i obnove nakon velike tragedije, te nas podseća na važnost zajedništva, solidarnosti i hrabrosti u suočavanju sa izazovima. Njegova priča o stradanju i obnovi treba da bude inspiracija za sve nas da se borimo protiv nepravde, da cenimo žrtve prošlosti i da gradimo bolju budućnost na temeljima istine, sećanja i poštovanja.