Veljko Bulajić je bio poznati reditelj koji je ostavio trag u evropskoj kinematografiji. Rođen je u Crnoj Gori, ali je odlučio da svoj život posveti filmu u Zagrebu. Diplomirao je filmsku režiju u Rimu i sarađivao sa velikanima poput Federika Felinija i Vitorija de Sike. Njegov prvi dugometražni film „Vlak bez voznog reda“ bio je veliki uspeh i pridobio je publiku i kritiku.

Bulajić je postao prepoznatljiv po partizanskim filmovima poput „Bitka na Neretvi“ i „Kozara“. Angažovao je vojsku, pridobio generale i direktore velikih preduzeća, kao i Josipa Broza Tita, koji je sa posebnim užitkom gledao njegove filmove. Bulajić je umeo da angažuje najveće svetske zvezde poput Orsona Welsa i Jula Brinera i da stvori spektakularne filmske projekte.

Nakon uspeha sa partizanskim filmovima, Bulajić se okrenuo dokumentarnim ostvarenjima. Snimio je film „Sarajevski atentat“ i dokumentarni serijal o Titu, ali se kasnije posvetio manjim projektima koji nisu postigli isti uspeh kao njegovi prethodni filmovi. Ipak, Bulajić je ostavio znatan uticaj na jugoslovensku kinematografiju i postao simbol glavnog toka filmske industrije u to vreme.

Veljko Bulajić je bio veliki šarmer, duhovit i pun energije. Voleo je svoju porodicu, suprugu i dve kćerke. Bio je i savršeni producent za svoje filmove, lako rešavajući sve probleme koji bi se pojavili tokom produkcije. Nakon njegove smrti, filmska industrija izgubila je jednog od najznačajnijih reditelja.

Bulajić je bio veliki podržavalac Mila Đukanovića, pružajući mu javnu podršku tokom političkih dešavanja u Crnoj Gori. Smatrao je da je Đukanović mnogo uradio za svoju državu i da treba da ostane na vlasti. Često je isticao Đukanovićev doprinos nezavisnosti Crne Gore i podržavao njegove političke odluke.

Na kraju, Veljko Bulajić će ostati upamćen kao reditelj koji je obeležio jednu epohu u jugoslovenskoj kinematografiji. Njegovi filmovi i doprinos filmskoj industriji će ostati deo filmske baštine i inspiracija budućim generacijama filmskih stvaralaca.