Glumac, pevač i pesnik Ljubiša Baja Bačić, rođen 1922. godine u Sokobanji, bio je značajna ličnost srpske kulture koja je ostavila dubok trag u pozorištu i medijima. Svoj život je proveo u Nišu, a kasnije je svoju karijeru gradio u Beogradu, gde je postao poznat kao novinar, glumac i pesnik. Njegovo umetničko delovanje obeležilo je dugogodišnje članstvo u Ateljeu 212, gde je zajedno sa kolegama poput Zorana Radmilovića, Slobodana Aligrudića i Taška Načića doprineo stvaranju karakterističnog duha pozorišta.
Baja Bačić je bio poznat po svom specifičnom glasu koji je postao prepoznatljiv među publikom. Njegov rad na sinhronizaciji crtanih filmova, koji su se emitovali na Televiziji Beograd tokom osamdesetih i devedesetih godina, donio mu je veliku popularnost. Mnogi se sigurno sećaju njegovih glasova koja su obeležila detinjstvo mnogih generacija. Osim toga, napisao je i dve knjige – „Stena gologlava“ i „Moj živote malo li te ima“, koje su dodatno obogatile njegov umetnički opus.
O njegovom delu i značaju za srpsku kulturu govoriće glumci Ateljea 212, Aljoša Vučković i Milan Caci Mihailović, na omažu koji će se održati u ponedeljak, 24. marta, u Pozorišnom muzeju u Zaječaru. Ovaj događaj predstavlja priliku da se podsetimo na njegovu bogatu karijeru i doprinos pozorištu u Srbiji.
Baja Bačić je svoj umetnički put započeo u vreme kada je pozorište prolazilo kroz značajne promene. Njegova sposobnost da se prilagodi i da doprinese razvoju pozorišnog izraza bila je ključna za njegovu dugotrajnu karijeru. Sa kolegama iz Ateljea 212, stvorio je niz nezaboravnih predstava koje su oduševljavale publiku i ostavile trajni utisak na pozorišnu scenu.
Pored pozorišta, Baja Bačić je bio aktivan i u drugim umetničkim oblastima. Njegovo stvaralaštvo obuhvatilo je i muziku, gde je kao pevač ostavio svoj trag, kao i poeziju koja je pokazivala njegovu duboku emotivnost i sposobnost da dočara ljudska osećanja. Njegove knjige su svedočanstvo o njegovom unutrašnjem svetu i posvećenosti umetnosti.
Uloga koju je igrao u sinhronizaciji crtanih filmova bila je posebno važna, jer su ti filmovi bili deo odrastanja mnogih dece u Srbiji. Njegov glas je davao život likovima koji su postali omiljeni, a njegov doprinos ovom obliku umetnosti je neprocenjiv. Mnogi će se možda setiti trenutaka provedenih uz crtaće sa njegovim glasom, što dodatno oslikava njegovu popularnost i značaj.
Omaž koji će se održati u Zaječaru predstavlja ne samo priliku da se odaje poštovanje jednom od najomiljenijih glumaca, već i da se podstakne razgovor o značaju pozorišne umetnosti u društvu. U ovom kontekstu, važno je naglasiti kako umetnost može da oblikuje kulturu i identitet, a Baja Bačić je bio jedan od nosilaca tog procesa.
Na kraju, njegov život i rad ostaju inspiracija za mnoge umetnike koji dolaze nakon njega. Kroz svoj doprinos pozorištu, muzici i književnosti, Baja Bačić je izgradio mostove između generacija i ostavio neizbrisiv trag u srcima publike. Njegova ostavština će se pamtiti i prenositi, a omaž u Zaječaru je samo jedan od načina da se očuva sećanje na ovog izuzetnog umetnika. Umetnost koju je stvorio i duh koji je unosio u svoje radove nastaviće da živi kroz dela i sećanja svih koji su imali priliku da ga upoznaju, bilo kroz pozorišne predstave, muziku ili knjige.
