Uhapšena je organizovana kriminalna grupa koja je sumnjiči za omogućavanje nedozvoljenog tranzita za 77 ilegalnih migranata kroz Srbiju. Ova akcija sprovedena je po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, a uključila je pripadnike Specijalizovane policijske brigade organizovanog kriminala (SPBOK) zajedno sa policijskim službenicima iz Niša i Vranja.
Grupa je delovala u periodu od 12. septembra 2025. do 26. februara 2026. godine, kada su nelegalno prevozili migrante taksijima sa ruta koje su uključivale Niš i Beograd, kao i Preševo i Beograd. Cilj ove organizacije bio je da ilegalno prebacuje migrante ka zemljama Evropske unije.
Jedan od ključnih članova ove kriminalne grupe bio je A.K., osnivač taksi udruženja koje je koristilo za prevoz migranata. Ova organizacija je ostvarivala značajnu finansijsku dobit, naplaćujući između 250 i 300 evra po grupi prevezenih ilegalnih migranata.
U okviru akcije hapšenja, policija je lišila slobode organizatora D.V. i članove grupe: A.K., P.K., T.S., M.I., i R.M. Svi osumnjičeni suočavaju se sa krivičnim delima nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi, prema članu 350 Krivičnog zakona.
Osumnjičeni će biti sprovedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal gde će im biti uručene krivične prijave, nakon čega će biti saslušani. Ova akcija je deo šireg nastojanja vlasti da suzbije organizovani kriminal i ilegalne migracije u Srbiji, koje su postale ozbiljan problem u poslednjim godinama.
Prema podacima, Srbija se često koristi kao tranzitna ruta za migrante koji pokušavaju da dođu do zemalja Evropske unije. Mnogi migranti dolaze iz zemalja Bliskog Istoka i Afrike, suočavajući se sa raznim opasnostima tokom puta. Pored toga, organizovane kriminalne grupe profitiraju od ove situacije, iskorišćavajući nemoć migranata i naplaćujući im visoke sume novca za prevoz.
U poslednjih nekoliko godina, vlasti su povećale napore u borbi protiv krijumčarenja ljudi, ali i dalje se suočavaju sa izazovima zbog složenosti problema i načina na koji kriminalne grupe operišu. Ova hapšenja su samo jedan u nizu koraka koji se preduzimaju kako bi se sprečilo dalje širenje ovakvih aktivnosti.
Pored krivičnih dela koja su na teretu ove grupe, važno je napomenuti i da se mnogi od ovih migranata suočavaju sa teškim uslovima života, često bez adekvatne zaštite i podrške. Mnogi od njih su žrtve trgovine ljudima, a njihova situacija zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje zaštitu ljudskih prava.
S obzirom na sve veći broj ilegalnih migranata koji prolaze kroz Srbiju, kao i rastuće aktivnosti organizovanih kriminalnih grupacija, vlasti i nevladine organizacije moraju raditi zajedno kako bi pronašle održiva rešenja koja će omogućiti sigurnost i zaštitu kako za migrante, tako i za građane Srbije.
Ova hapšenja su dobar signal da se odgovornost preuzima i da se organizovani kriminal ne tolerira, ali je jasno da su potrebne daljnje mere i strategije kako bi se rešili uzroci migracija i smanjila potražnja za uslugama krijumčarenja.
U zaključku, borba protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja ljudi zahteva zajednički napor svih relevantnih institucija, i samo tako se može osigurati stabilnost i bezbednost društva.
