Neformalni sastanak koji se planira u Ženevi pružiće priliku za značajnu diskusiju o mogućnostima za dalji napredak u vezi sa pitanjem Kipra, izjavio je portparol UN Zakeo. Ovi razgovori se održavaju u kontekstu pokušaja da se okonča zastoj u mirovnim pregovorima koji su zapali u ćorsokak 2017. godine. Kipar je podeljen od 1974. godine kada je turska vojska izvršila invaziju na severnu polovinu ostrva kao odgovor na vojni puč koji je imao za cilj ujedinjenje Kipra s Grčkom. Ova situacija stvorila je dva entiteta: Kiparsku Republiku na jugu, koju međunarodna zajednica priznaje, i Tursku Republiku Severni Kipar, koju priznaje samo Turska.
Poziv na učešće u ovom neformalnom sastanku upućen je kiparskom predsedniku Nikosu Hristodulidesu i Ersinu Tataru, turskom lideru na severu Kipra. Ovi razgovori su ključni jer bi mogli doneti novu dinamiku u već dugotrajne i složene pregovore o rešenju kiparskog pitanja. Pokušaji da se postigne dogovor o ponovnom ujedinjenju Kipra često su ometani nacionalnim interesima i političkim tenzijama između Grčke i Turske, kao i između kiparskih Grka i kiparskih Turaka.
U prethodnim pregovorima, ključna pitanja su uključivala pitanja teritorijalnih razgraničenja, bezbednosti i prava povratka izbeglica. Mnogi Kiprani se osećaju frustriranim zbog sporosti procesa i nedostatka konkretnih rezultata. Prethodni pokušaji, uključujući plan Annan iz 2004. godine, nisu uspeli da dobiju podršku na referendumu, što je dodatno otežalo postizanje konsenzusa.
UN su u prošlosti igrale ključnu ulogu u posredovanju između dve strane, a mirovne misije su prisutne na Kipru od 1964. godine. Međutim, trenutna situacija je obeležena političkom stagnacijom i rastućim tenzijama. Turska je nastavila sa svojom vojnom prisutnošću na severu Kipra, dok je Grčka, kao i Kiparska Republika, nastavila da traži međunarodnu podršku za svoje stavove.
Osim političkih izazova, ekonomska situacija na Kipru takođe je važan faktor u ovom procesu. Turska strana se suočava sa ekonomskim problemima, dok južna strana uživa u stabilnijoj ekonomiji, što može uticati na dinamiku pregovora. Postoji i pitanje resursa, posebno gasa i nafte u vodama oko Kipra, koje su postale izvor dodatnih tenzija između Turske i Kiparske Republike.
U ovom trenutku, međunarodna zajednica, uključujući EU, koja je uključena u finansiranje različitih projekata na Kipru, poziva na dijalog i saradnju između dve strane. Evropska unija je izrazila spremnost da podrži proces mirnog rešenja, ali je takođe naglasila da je neophodno da obje strane budu voljne da se uključe u konstruktivan dijalog.
U svetlu svih ovih faktora, neformalni sastanak u Ženevi može biti ključna prilika za ponovno otvaranje dijaloga i prevazilaženje prepreka koje su do sada opterećivale proces. I Hristodulides i Tatar suočavaju se sa pritiscima unutar svojih društava, ali i sa očekivanjima međunarodne zajednice, koja želi videti napredak ka mirnom rešenju.
Mnoge nevladine organizacije i aktivisti na Kipru pozivaju na veću uključenost javnosti u ovaj proces, smatrajući da je važno da građani budu deo pregovora koji se tiču njihove budućnosti. Pitanje Kipra ostaje složeno, ali uz prave korake i volju za kompromisom, postoji nada da će se napokon postići trajno rešenje koje će omogućiti miran suživot svih Kiprana.
