Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru 2025. godine iznosila je oko 5,2 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 6,4% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ovi rezultati ukazuju na rast ekonomije i jačanje trgovinskih odnosa Srbije sa inostranstvom.
Spoljnotrgovinska robna razmena u dolarima zabeležila je manji rast od 0,6%, a ukupna vrednost iznosila je 5,356 milijardi dolara. Izvoz robe u tom periodu dostigao je vrednost od otprilike 2,2 milijarde evra, što je povećanje od 1,6% u odnosu na januar 2024. godine. Uvoz je, s druge strane, iznosio oko tri milijarde evra, što predstavlja značajan rast od 10,4% u istom poređenju.
Deficit u januaru 2025. godine iznosio je 733,3 miliona evra, što je povećanje od 50% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na to da Srbija nastavlja da se suočava sa izazovima u balansiranju trgovinskih tokova, posebno u svetlu povećanog uvoza.
Pokrivenost uvoza izvozom u januaru 2025. godine iznosila je 75,2%, što je pad u odnosu na 81,8% iz januara 2024. godine. Ova statistika naglašava potrebu za jačim izvoznim kapacitetima kako bi se smanjio trgovinski deficit.
Najveći deo spoljnotrgovinske razmene Srbije ostvaren je sa zemljama sa kojima su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini, pri čemu zemlje članice EU čine 55,3% ukupne razmene. Glavni izvozni partneri Srbije su Nemačka, Kina, Bosna i Hercegovina, Italija i Rumunija. Kada je reč o uvozu, najvažniji partneri uključuju Kinu, Nemačku, Italiju, Mađarsku i Rusiju.
Zemlje CEFTA predstavljaju drugi po važnosti trgovinski blok za Srbiju, sa kojim Srbija ostvaruje suficit u razmeni. Ova saradnja je ključna za jačanje regionalne ekonomije i povećanje izvoza.
Analizirajući strukturu izvoza, podaci RZS-a pokazuju da su najzastupljeniji proizvodi u izvozu rafinisani bakar, setovi provodnika za avione, vozila i brodove, kao i rude bakra i koncentrati. Na drugoj strani, uvoz se najviše sastoji od prirodnog gasa, sirove nafte, električne energije, lekova za maloprodaju i gasnih ulja.
Ovi podaci ukazuju na to da Srbija nastavlja da se razvija kao značajan trgovinski partner u regionu, ali i da se suočava sa izazovima u balansiranju uvoza i izvoza. Potrebne su strategije za poboljšanje izvoza kako bi se postigla veća ekonomska stabilnost i smanjio deficit koji predstavlja izazov za ekonomsku politiku zemlje.
