Forenzička identifikacija govora je danas moćno sredstvo u otkrivanju identiteta osobe. Glas svakog od nas je jedinstven, a veštačenje glasa je forenzički pristup analizi glasa i govora. Forenzičari tokom veštačenja izdvajaju parametre glasa iz snimaka i vrše računarsku analizu. Profesor Slobodan Jovičić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu objašnjava proces veštačenja glasa, koji podrazumeva čišćenje snimaka od raznih smetnji kako bi bili spremni za analizu.

Glas je jedinstven kao DNK rezultat ili otisak prsta, pa se ne nalaze dva ista glasa na celoj planeti. Postoje retki slučajevi poput monozigotnih blizanaca, gde se može javiti sličnost u glasu, ali je to izuzetak. U veštačenju glasa, često je potrebno angažovati više stručnjaka poput lingvista i fonetičara kako bi se detektovale razlike između glasova osoba.

Veštačenje glasa postoji već skoro dva veka, a prvi instrument za veštačenje glasa, spektograf, počeo je da se koristi za vreme Drugog svetskog rata. Danas su tehnološki napredak doprineo bržem usavršavanju ove naučne discipline. Forenzička identifikacija govora se često koristi u sudskim postupcima kako bi se utvrdio identitet osobe na osnovu glasa.

U jednom trenutku je zavladala pomama za stabljikama paulovnije, jer brzo rastu i mnogi su mislili da će brzo zaraditi. Međutim, preterana sadnja ovih biljaka može dovesti do ekoloških problema i štete životnoj sredini. Zato je važno razmotriti održive načine korišćenja resursa kako bi se sačuvala priroda.