U Mrčajevcima i okolnim selima u Srbiji, tokom letnjih dana kada se temperature penju preko 40 stepeni, ratari sve češće obavljaju svoje poslove na otvorenom tokom noći. Ova praksa postala je neophodna zbog tropskih vrućina koje su dovele do kolapsa poljoprivrednika tokom dana. Meštani su sada primorani da skidaju letinu kako bi izbegli visoke temperature, radujući se noćnim aktivnostima na poljima.
Kombajništima je takođe prijatnije raditi uveče, kada je temperatura niža, zbog toplote koju emituju mašine. Radovi poput baliranja krmnog bilja efikasniji su noću, jer ima više vlage što smanjuje gubitke hranljivih materija. Žetva strnih žita poput pšenice, ječma, tritikala i zobi takođe se često obavlja uveče zbog povoljnijih uslova za rad.
U jednom selu u okolini Mrčajevaca nedavno je prikupljena detelina sa livade uz pomoć reflektora sa solarnim napajanjem. Domaćin je angažovao četiri plastioca da ručno skupe seno zbog najave kiše i nepogoda, a reflektori su osvetljavali teren dok su radnici obavljali posao. Ova neobična praksa je postala neophodna kako bi se izbegli gubici i osigurala uspešna žetva.
U okolnim selima se i dalje priča o ovom događaju, ali i o drugim akcijama koje ratari preduzimaju kako bi se prilagodili ekstremnim vremenskim uslovima. Ranije su plastili pod farovima automobila ili traktora, a sada koriste savremene tehnologije poput solarnih reflektora. Ova prilagođavanja su neophodna kako bi se obezbedila uspešna žetva i zaštita zdravlja poljoprivrednika.
U ovim uslovima, poljoprivrednici su primorani da menjaju tradicionalne obrasce rada kako bi se nosili sa ekstremnim vrućinama koje su postale sve učestalije u letnjim mesecima. Noćne aktivnosti postale su neophodne kako bi se sačuvala letina i izbegli zdravstveni problemi usled visokih temperatura. Ova praksa postala je nova normalnost u poljoprivredi ovog regiona, dok se ratari bore sa nepredvidivim vremenskim uslovima i ekstremnim temperaturama.