U malom selu Banja, na sredini puta od Aranđelovca do Topole, gaji se tradicija pravljenja vina koja seže daleko u prošlost. Prvo udruženje vinogradara u Srbiji, „Venčačka vinogradarska zadruga“, osnovano je upravo u ovom selu 1903. godine, a članovi su bili čak i kralj Petar I i kralj Aleksandar. Ova tradicija nastavljena je i danas, a jedna od mladih vinarija u ovom kraju je „Vinogradi i vinarija Veličković“.

Ova vinarija osnovana je 2013. godine na zemlji koja je nekada bila voćnjak ili oranica, a zasadi grožđa sada pokrivaju pet hektara. Godišnje se proizvede od 15.000 do 22.000 boca vina u šest različitih sorti belih i crvenih vina, neka od kojih su retka u Srbiji.

Na čelu vinarije su Dragoslav i Katarina Veličković, koji ističu da su odabrali sorte grožđa u skladu sa teroarom vinograda. Posebno su ponosni na autohtonu sortu tamjaniku, koja je postala omiljena među posetiocima vinarije. Takođe, ističu da su i strani gosti impresionirani novim ukusima i sortama vina koje proizvode.

Iako su se suočili sa izazovima poput epidemije koronavirusa i prepreka u poslovanju, Veličkovići imaju planove za dalji razvoj vinarije. Pored proizvodnje vina, planiraju i proširenje destilerije kako bi proizvodili lozu i vinjak. Katarina Veličković nedavno je završila Fakultet bezbednosti u Beogradu, ali ističe da će se i dalje posvetiti vinogradarstvu.

Iako vinarstvo u Srbiji suočava sa konkurencijom i izazovima na tržištu, male vinarije poput „Vinograda i vinarije Veličković“ uspevaju da pronađu put do svojih kupaca. Njihova vina ne možda ne zauzimaju prostor u supermarketima, ali se mogu naći u specijalizovanim prodavnicama, vinotekama i restoranima. Pored toga, društvene mreže pružaju mogućnost direktnog naručivanja vina od proizvođača.

Uprkos svim izazovima, Veličkovići veruju u budućnost srpskog vinogradarstva i vinarstva. Kroz svoj rad, trude se da promovišu kvalitetna domaća vina i da naprave ime na tržištu. Uvereni su da će srpska vina sve više ceniti kako u zemlji, tako i u inostranstvu.