Prolećni sneg i niske temperature u Srbiji potencijalno mogu značajno smanjiti rod voća, a već su se negativni efekti osetili kod kajsija. Stručnjaci upozoravaju voćare da koriste sredstva za zaštitu, ali istovremeno naglašavaju važnost očuvanja pčela, koje su takođe ugrožene ovim neobičnim vremenskim prilikama.
Voćari u Milutovcu su zabrinuti zbog najave mrazeva i snega, jer bi to moglo ugroziti njihove rascvetale šljivike. Milorad Pantić, voćar iz Milutovca, ističe da su neophodni tretmani protiv monilije, kako bi se obezbedilo preživljavanje plodova. „Nadam se da će kompletan plod stenleja da opstane“, kaže Pantić, pokazujući borbu voćara da se suoče sa ovim izazovima.
Na drugoj strani, pčelari upozoravaju da su njihovi pčelinji društava tokom zime pretrpela velike gubitke, a pčele su trenutno u lošem stanju zbog hladnog vremena i kiše. Miloš Pekić, predsednik društva pčelara „Matica“ iz Požege, naglašava da su pčele ljute i da ne mogu da prikupe potrebne resurse za svoj razvoj. „Pedeset do šezdeset posto društava je izgubljeno“, ističe on, ukazujući na ozbiljnost situacije.
Kako bi se zaštitile voćne kulture i pčele, stručnjaci savetuju upotrebu preparata koji ne štete pčelama, ali nude efikasnu zaštitu. „Preparati na bazi aminokiselina, mikroelemenata i algi mogu pomoći u oporavku, posebno tek zametnutih plodova“, objašnjava Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo iz PSSS Kruševac. Takođe, Sandra Miletaković savetuje upotrebu preparata na bazi bakra za suzbijanje bakteriozne plamenjače.
Voćari se u velikoj meri oslanjaju na integralni koncept zaštite, koji predstavlja prelaz između konvencionalnog i organskog uzgoja. Ipak, prolećni mraz već je ozbiljno oštetio rod kajsija, breskvi, višnje i trešnje, a očekuju se i gubici kod šljiva i malina. S obzirom na to, voćari se suočavaju sa dodatnim problemima na tržištu.
Dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku ukazuje na to da su voćari suočeni s ozbiljnim izazovima zbog grešaka u marketingu i konkurencije iz drugih zemalja, što dodatno otežava situaciju. Pored toga, organska malina iz Srbije suočava se i sa povećanim američkim carinama, iako ostaje deficitarno voće na svetskom tržištu.
Voćari se nadaju da će, uprkos svim izazovima, uspeti da se održe na tržištu i da će pronaći načine za adaptaciju na promene koje donosi ovakvo vreme. Njihova borba je ključna ne samo za očuvanje voćnjaka, već i za očuvanje pčela i celokupnog ekosistema.
