U Tirani je nedavno potpisana Deklaracija o saradnji između Zagreba, Tirane i Prištine u oblasti odbrane, što je izazvalo brojne reakcije u regionu, posebno u Beogradu. Ova nova vojna inicijativa ne samo da podstiče strah od stvaranja vojnog saveza usmerenog protiv Srbije, već se smatra i ozbiljnim kršenjem Dejtonskog sporazuma i njegovih proizašlih dokumenata, koji su uspostavljeni kako bi se obezbedio mir i sprečila trka u naoružanju na Balkanu.
Ministri odbrane tri zemlje, prilikom potpisivanja memoranduma u albanskoj prestonici, prekršili su Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja, koji je potpisan u Firenci 1996. godine. Ovaj sporazum je bio ključan za smanjenje vojnog potencijala i sprečavanje oružanih sukoba u regionu, a oslanjao se na odredbe Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. On ograničava broj tenkova, artiljerije, aviona i drugih vojnih sredstava koje strane mogu posedovati.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u razgovoru sa šefom NATO-a Markom Ruteom u Briselu upozorio na ozbiljnost situacije, ističući da je potpisivanje ovog memoranduma znak da se otvara nova trka u naoružavanju koja može narušiti stabilnost regiona. Vučić je naglasio da Srbija razume poruku koju šalju susedne države i da će učiniti sve da zaštiti svoju zemlju od potencijalnih pretnji.
Na izjave o opasnosti od stvaranja vojnog saveza reagovao je i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je ustvrdio da memorandum ne nosi neprijateljski karakter i da se radi o saradnji i razmeni iskustava. Plenković je poručio da Srbija ne bi trebala da traži probleme u ovom sporazumu, implicirajući da je to pitanje koje bi trebalo da se rešava negde drugde.
Usvajanje zajedničke deklaracije dolazi u trenutku kada Hrvatska, Albanija i privremene institucije u Prištini pokreću programe modernizacije svojih oružanih snaga. Ovaj korak je primetno povezan i sa odbrambenim sporazumima koje su ove zemlje sklopile sa Turskom, koja pokazuje sve veću zainteresovanost za jačanje svog prisustva na Zapadnom Balkanu. Turske bespilotne letelice „bajraktar“, koje će do kraja godine biti isporučene Hrvatskoj, već su prisutne u Albaniji i na Kosovu. Ova vojna pomoć Turske se smatra ključnom za razvoj i modernizaciju snaga bezbednosti Prištine, koje se formiraju suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Penzionisani oficir KOS-a Ljuban Karan smatra da Turska ima značajan interes za jačanje svog prisustva na Balkanu i da se vojni savez između Tirane, Zagreba i Prištine može smatrati provokacijom usred trenutnih unutrašnjih problema u Srbiji. Karan naglašava da je ovo deo šireg napada na Srbiju, koji se uklapa u hibridni rat koji vode određene sile u regionu, često uz podršku velikih sila poput Nemačke i Velike Britanije.
On postavlja pitanje koliko još sporazuma ostaje na snazi i poštuje se, naglašavajući da Srbija dosledno poštuje sve dogovore, dok druga strana to radi samo kada im je to u interesu. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku sliku na Balkanu i postavlja nova pitanja o budućnosti bezbednosti i stabilnosti u ovom delu Evrope.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se regionalni odnosi nastaviti razvijati u pravcu koji zahteva pažljivo praćenje i analizu, kako bi se izbegle potencijalne tenzije koje mogu proizaći iz vojne saradnje između Albanije, Hrvatske i privremenih institucija u Prištini.
