Podaci pokazuju da su četiri starije osobe preminule u poslednja dva dana usled ekstremnih vrućina koje su pogodile Italiju. Poslednja žrtva je muškarac star 70 godina koji je kolabirao na plaži u mestu Đovinaco, blizu Barija. Dva smrtna slučaja su se dogodila juče na plažama u južnom regionu Pulja, dok je jedna osoba stradala u Rimu takođe zbog vrućine.
Trenutno je crveni meteoalarm aktiviran u 11 italijanskih gradova, uključujući Rim, Bolonju, Firencu, Ankonu, Peruđu i Peskaru. Meteorolozi predviđaju da će talas vrućine trajati bar do kraja meseca. Dok se južni i centralni regioni bore sa visokim temperaturama, na severu zemlje su zabeležene obilne padavine i oluje koje su izazvale poplave i odronje, uzrokujući znatnu materijalnu štetu i prekide u saobraćaju.
Italija nije jedina zemlja koju su pogodile ekstremne vrućine. Tokom ovog leta, veliki deo Evrope se bori sa visokim temperaturama, što je posledica klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Visoke temperature mogu biti pogubne za starije osobe, decu, trudnice i osobe sa određenim zdravstvenim stanjima, zbog čega je važno preduzeti preventivne mere kako bi se zaštitili od negativnih efekata ekstremnih vrućina.
U Hrvatskoj, takođe su zabeležene visoke temperature tokom ovog leta, sa vrućim talasima koji su doveli do povećanog broja interventnih reakcija i problema sa zdravljem stanovništva. Hrvatski meteorolozi su takođe izdali upozorenja i preporuke za građane kako bi se zaštitili od visokih temperatura, preporučujući izbegavanje izlaganja suncu u najtoplijem delu dana, nošenje lagane i svetle odeće, kao i redovno unošenje tečnosti kako bi se sprečila dehidratacija.
U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, važno je da se posebna pažnja posveti populaciji koja je najosetljivija na ekstremne vrućine, kao što su deca, starije osobe, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima. Takođe je važno redovno provetravati prostorije, koristiti klima uređaje ako je moguće i izbegavati fizičke aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana.
U cilju zaštite života i zdravlja građana, važno je da lokalne vlasti i zdravstvene ustanove preduzmu neophodne korake kako bi se adekvatno odgovorilo na ekstremne vremenske uslove, kao što su vrućine ili poplave. Edukacija stanovništva o merama prevencije i pružanje informacija o bezbednim ponašanjima tokom ekstremnih vremenskih uslova može biti od vitalnog značaja za smanjenje rizika od negativnih posledica.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti da su klimatske promene realnost sa kojom se suočava ceo svet, te da je neophodno preduzeti hitne akcije kako bi se smanjili njihovi negativni uticaji. Održiva politika zaštite životne sredine i borba protiv klimatskih promena trebaju biti prioritet svake vlade i društva, kako bi se obezbedila sigurna i zdrava budućnost za sve građane.
Klimatske promene neće nestati same od sebe, već je potrebno zajedničko delovanje i angažovanje svih društvenih aktera kako bi se rešili njihovi uzroci i posledice.
U zaključku, ekstremne vrućine koje su pogodile Italiju i druge zemlje tokom ovog leta predstavljaju ozbiljan izazov za zdravlje i bezbednost stanovništva. Klimatske promene su realnost koju ne smemo ignorisati, već preduzeti adekvatne mere kako bi se zaštitili od njihovih negativnih efekata. Važno je da se informišemo, edukujemo i preduzmemo korake ka održivijoj budućnosti za sve građane.
