Drugi dan velikog protestnog skupa u Beogradu donosi raspravu o neobičnom incidentu u Ulici Kralja Milana, gde se sumnja na upotrebu zvučnih topova. Ovaj događaj, koji je uzburkao strasti, pokrenuo je niz optužbi i kontraoptužbi između vlasti i opozicije. U javnosti se oseća zbunjenost zbog različitih interpretacija i emocionalne tenzije koja prati proteste.
U emisiji Euronews Region, marketinški stručnjak Nebojša Krstić i politički analitičar Đorđe Vukadinović razgovarali su o budućnosti studentskih protesta i njihovim posledicama. Krstić je primetio da su neki mediji i opozicioni lideri previše pažnje posvetili temi „zvučnog topa“. On je naglasio da se incident dogodio u trenutku kada je protest bio na izmaku i postavio pitanje ko bi imao koristi od stvaranja haosa. Krstić je smatrao da vlastima nije odgovaralo da dođe do incidenata i da je priča o zvučnom topu korišćena kao skretanje pažnje sa neuspeha protesta.
Krstić je kritizovao spekulacije koje su se pojavile u javnosti, navodeći da su neki stručnjaci iznosili netačne informacije o zvučnom topu. On je podsetio na situaciju kada je neki medij izneo fotografije koje su prikazivale pušku, koja se ispostavila kao mreža za obaranje dronova. Prema njegovim rečima, cela priča oko zvučnog topa je spin koji je nastao kao posledica razočaranja usled neispunjenih očekivanja koja su se nagomilala tokom protesta.
S druge strane, Đorđe Vukadinović je izrazio neslaganje sa Krstićevim tumačenjem, tvrdeći da je protest bio eksplozija narodnog nezadovoljstva i gneva prema vlastima. Vukadinović je istakao da je tema „zvučnog topa“ postala relevantna kao rezultat događaja, a ne kao deo medijske strategije. On je naglasio trenutak kada se incident dogodio, rekavši da je to bio trenutak tišine i odavanja počasti, što dodatno otežava situaciju za one koji su možda izazvali incident.
Vukadinović je takođe izrazio sumnju u motive onih koji su potencijalno izazvali incident, naglašavajući da je trenutak bio odabran kako bi efekat bio što veći. Prema njegovim rečima, postojale su snage koje nisu želele miran ishod protesta. On je ukazao na činjenicu da je incident izazvao radost kod određenih medija, koji su slavili incident umesto da ga osude.
Analizirajući proteste, Krstić je primetio da su studenti prisustvovali, ali da su bili samo deo šireg skupa građana. On je kritikovao pojavu nasilnih pojedinaca na protestima, naglašavajući da su neki od njih izazvali incidenate, poput razbijanja i bacanja predmeta. Smatra da protesti, iako su bili mirni u većini slučajeva, imaju elemente nasilja i da su nedovoljno politički artikulisani.
Krstić je ukazao na problem nedostatka političke artikulacije među učesnicima protesta, naglašavajući da su prethodni protesti imali jasnije vođstvo i ciljeve. On je kritikovao način na koji su neki protesti organizovani, smatrajući da su se dogodili bez jasne poruke, što vodi do konfuzije među učesnicima.
Protesti u Srbiji, prema Krstiću, ponavljaju se kao obrazac manipulacije emocijama građana i zloupotrebe tragedija. On je naglasio da je potrebno imati jasnu političku strategiju i vođstvo kako bi se postigao neki cilj umesto da se stvara haos. U tom kontekstu, protesti bez političke artikulacije mogu postati besmisleni i izgubiti svoju svrhu.
U zaključku, trenutni protesti u Beogradu predstavljaju kompleksnu sliku društvenih tenzija, političkih nesuglasica i emotivnih reakcija građana. Dok jedni tvrde da su protesti izraz nezadovoljstva, drugi ukazuju na nedostatak jasnog vođstva i političke artikulacije. Tematika „zvučnog topa“ dodatno komplikuje situaciju, stvarajući prostor za manipulacije i nesporazume u javnosti.
