Čuvarkuća, poznata i kao „ženska biljka“ ili „biljka koja se nikad ne suši“, je jedna od najstarijih lekovitih biljaka koja se koristi u tradicionalnoj medicini. Ova biljka, koja može da poraste do 40 cm, prepoznaje se po svojoj uspravnoj stabljici i zvezdastim cvetićima koji se pojavljuju sredinom leta. Kada cvetanje završi, rozeta iz koje je cvet iznikla propada, ali čuvarkuća stvara nove male rozete koje se razvijaju u nove biljke.
Jedna od najvažnijih osobina čuvarkuće je njena lekovita svojstva koja pomažu kod raznih kožnih oboljenja. Listovi ove biljke sadrže sluzav sok koji ima umirujuće i rashlađujuće dejstvo na kožu, slično kao aloe vera, ali sa nešto slabijim efektom. Osim sluzi, listovi čuvarkuće sadrže i jabučnu i mravlju kiselinu, mineralne materije, šećer i vitamin C, što dodatno obogaćuje njene lekovite osobine.
Listovi čuvarkuće se mogu koristiti tokom cele godine za lečenje, a uvek je najbolje koristiti sveže listove. Zbog svog prijatnog, kiselkasto-slatkastog ukusa, sitno seckani listovi mogu se dodavati u salate, čime se ne samo obogaćuje ukus, već se i povećava nutritivna vrednost obroka.
Čuvarkuća je posebno poznata po svojoj sposobnosti da pomaže kod opekotina, bolova u uhu i raznih kožnih tegoba. Takođe, može se koristiti i kao čaj. Da biste pripremili čaj, potrebno je preliti 3-4 sveža lista čuvarkuće šoljom hladne vode, prokuvati, a zatim skloniti s vatre i ostaviti pokriveno da odstoji 5 minuta. Procedite čaj i uzimajte po jednu kašiku svaka sat vremena u slučajevima mučnine, upale sluzokože usta, upale desni i gnojne angine. Čaj se takođe može koristiti kao oblog ili za kupku kod kožnih problema.
Osim čaja, čuvarkuća se može koristiti i u obliku ulja. Da biste pripremili ulje, sameljite i isecite sedam svežih listova čuvarkuće i iscedite sok, zatim ga pomešajte sa jednakom količinom bademovog ulja. Ova mešavina može se koristiti za lečenje upale spoljnjeg uha, tako što se nekoliko puta dnevno u uho nakapa po 5 kapi, a uvo se zatvara vatom. Ulje se može primeniti i na kožu kod raznih tegoba.
Sirup od čuvarkuće je još jedan način korišćenja ove biljke. Za pripremu sirupa, potrebno je ubrati 100 g svežih listova čuvarkuće, samleti ih, pomešati sa šećerom i ostaviti da odstoji nekoliko sati dok se šećer ne rastopi. Potom se dodaje 100 g meda i sve se dobro umeša. Sirup se čuva u staklenki na hladnom i tamnom mestu. Preporučuje se uzimanje po kašičicu dva puta dnevno, ujutru na prazan stomak i uveče pre spavanja, jer ovaj sirup pomaže u jačanju organizma i čisti krv.
Svež list čuvarkuće se takođe koristi za lečenje ogrebotina i manjih rana, kao i za tretiranje akni, osipa, upala i crvenila kože. Najjednostavniji način primene je da se list raspoluti i stavi direktno na ranu ili obolelu kožu.
U zaključku, čuvarkuća je izuzetno korisna biljka koja se može koristiti na mnogo načina u svakodnevnom životu. Njena lekovita svojstva čine je neizostavnim delom prirodne medicine, a njena jednostavna primena čini je dostupnom svima. S obzirom na njene brojne prednosti, čuvarkuća zaslužuje da se nađe u svakom domaćinstvu, kao prirodni lek za razne tegobe.
