Zapadni Balkan ima ogroman potencijal za razvoj solarnih i vetroelektrana, prema izveštaju „Global enerdži monitora“. Zemlje poput Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Kosova zajedno imaju kapacitete koji su četiri puta veći od gasnih elektrana. Ove zemlje imaju ukupno 23 GW potencijalnih kapaciteta za solarnu i vetroenergiju, što je značajan napredak u odnosu na prethodnu godinu.

Srbija trenutno ima najveći udeo u operativnim i potencijalnim kapacitetima solarnih i vetroelektrana u regionu, ali postoji rizik da zaostane za ostalim zemljama koje su brže povećale svoje kapacitete. Trenutni operativni kapacitet solarnih i vetroelektrana čini samo 7% energetskog miksa regiona, dok se samo 6% potencijalnih kapaciteta trenutno gradi.

Da bi se iskoristio ovaj potencijal, vlade zemalja Zapadnog Balkana moraju rešiti prepreke u planiranju i izdavanju dozvola, kao i razviti podržavajući pravni okvir i infrastrukturu za čistu energiju. Zoniranje za obnovljive izvore energije treba obaviti uz ekološke mere kako bi se sačuvala priroda i biodiverzitet. Lokalne zajednice takođe treba da budu uključene i da imaju koristi od ovih projekata.

Zanajm Kozibaj iz „Global Energy Monitora“ ističe da je Zapadni Balkan u jedinstvenoj poziciji jer nije vezan za gasnu infrastrukturu, što čini obnovljive izvore energije ekonomski i ekološki boljim izborom. On naglašava potrebu za većom političkom voljom i podrškom EU i SAD za razvoj čiste energije na Balkanu.

Posle godina oslanjanja na hidroenergiju koja je podložna klimatskim promenama, solarna i vetroenergija dobijaju zamah na Zapadnom Balkanu. Iz „Bankwatcha“ ističu važnost ubrzanja poboljšanja u prostornom planiranju, ekološkim procenama i javnom učešću kako bi se sprečila šteta po biodiverzitetu i izgradila podrška javnosti za ove projekte.