Evropski saveznici, u nastojanju da podrže Ukrajinu u postizanju jače pozicije u pregovorima, razmatraju predlog o jednomesečnom primirju. Ovaj plan razvijaju Francuska i Velika Britanija, a iako još nema zvaničnog dogovora, informacije o njemu su već izašle u javnost. Francuski predsednik Emanuel Makron je u intervjuu za „Figaro“ izložio detalje ovog predloga, naglašavajući da bi primirje obuhvatilo vazduh, more i energetske infrastrukture, a ne bi uključivalo borbe na tlu, koje su teže za kontrolu.
U svom izlaganju, Makron je naglasio da je front dug kao razdaljina između Pariza i Budimpešte, te da bi provere poštovanja primirja na terenu bile veoma komplikovane. Iako su u Parizu optimistični, iz Londona su poručili da još nema konačnog dogovora o obustavi vatre. Britanski podsekretar za oružane snage, Luk Polard, izjavio je da se pregovori nastavljaju, ali da su još u ranoj fazi.
Ukrajinska strana je podeljena po ovom pitanju, a mnogi su skeptični jer smatraju da da bi primirje bilo moguće, neophodno je da se saglase i Rusi. Skepticizam je dodatno pojačan zbog straha da bi se tako stvorila zamka koja bi im mogla doneti više štete nego koristi. Naime, neki ukrajinski zvaničnici smatraju da je ovaj predlog „račun bez krčmara“, s obzirom na to da je teško zamisliti da Rusija pristane na takve uslove.
Makron je takođe naglasio potrebu za razmeštanjem trupa na ukrajinskom tlu kada mir bude potpisan, kako bi se osigurale bezbednosne garancije za Ukrajinu i sprečile buduće agresije iz Rusije. Iako je Moskva u početku bila protiv razmeštanja NATO snaga, nakon razgovora između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, došlo je do promene stava, jer je Tramp izjavio da bi Rusija mogla pristati na prisustvo mirovnih snaga iz zemalja EU.
Makron je jasno stavio do znanja da ne želi mir po svaku cenu, već da je potrebna sigurnost i stabilnost, te da u narednim nedeljama neće biti evropskih trupa na ukrajinskom tlu. Pored toga, on je pozvao članice EU da povećaju ulaganja u evropsku odbranu, naglašavajući da bi to trebalo da bude između tri i tri i po odsto BDP-a. Ovaj apel dolazi u svetlu sve većih vojnih troškova koje Rusija ulaže, koja u poslednje tri godine izdvaja deset odsto svog budžeta za odbranu.
Finansiranje evropskog naoružavanja biće ključna tema na predstojećem vanrednom samitu EU u Briselu. Makron smatra da bi Evropska komisija trebala da odobri sredstva iz kohezionog fonda i drugih neiskorišćenih fondova, kao i da se sredstva obezbede kroz zajedničko zaduživanje ili mehanizam stabilnosti EU. On procenjuje da bi u prvom trenutku trebalo investirati oko 200 milijardi evra u naoružavanje.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu situaciju u Evropi, koja se suočava s izazovima na različitim frontovima, od bezbednosti do ekonomije. Dok evropski lideri pokušavaju da pronađu rešenja za trenutne krize, jasno je da su potrebna dodatna ulaganja i unapređenje vojne saradnje unutar EU kako bi se obezbedila stabilnost na kontinentu.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da se sve strane angažuju na pronalaženju diplomatskih rešenja i da se izbegnu dalji sukobi. Pregovori o primirju i budućem razmeštanju snaga predstavljaju samo deo šire slike, a uspeh zavisi od volje i saradnje svih uključenih strana.
