Nakon vrlo nestabilnog početka leta, Srbiju su ponovo pogodile ekstremne padavine. Klimatske promene su dovele do češćih i intenzivnijih padavina u zemlji, što uzrokuje probleme poput poplava, posebno u gradovima poput Beograda. Stručnjaci upozoravaju da je neophodno prilagoditi infrastrukturu kako bi se ublažile negativne posledice ekstremnih vremenskih uslova.

Istraživanja pokazuju da će do sredine 21. veka čak 56% teritorije Srbije biti pod visokim rizikom od ekstremnih padavina. Gradovi poput Beograda su posebno ranjivi na ove ekstremne vremenske uslove, jer nedostaju sistemi za odvođenje padavina i infrastruktura nije adekvatno prilagođena novim uslovima.

Prema Akcionom planu adaptacije grada Beograda na klimatske promene, neki od najkritičnijih delova grada su donji Dorćol, delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i delovi opštine Lazarevac. Nedostatak zelenih površina koje upijaju vodu, kao i veliki broj betonskih i asfaltnih površina, doprinose ranjivosti grada na poplave.

Izdavanje novih planova i strategija je korak u pravom smeru, ali je neophodno dodatno raditi na adaptaciji gradova na ekstremne vremenske uslove. Uz promene u infrastrukturi, takođe je važno imati u vidu i rizik od jakih udara vetra i druge nepogode koje mogu pratiti ekstremne padavine.

Srbija već ima usvojene smernice za ublažavanje negativnih posledica klimatskih promena, ali je neophodno kontinuirano raditi na njihovoj implementaciji. Adaptacija na nove uslove je ključna kako bi se smanjili rizici po zdravlje, bezbednost ljudi, imovinu i infrastrukturu usled ekstremnih vremenskih uslova. Poplave u gradovima su samo jedan od mnogobrojnih izazova koji se javljaju usled klimatskih promena, te je neophodno preduzeti konkretne korake kako bismo se pripremili za budućnost.