Banke su nekada bile servis građana, ali su se danas pretvorile u prodavnice. Balkanski mentalitet ne uzima u obzir neočekivane troškove, pa se građani često izneneđuju kada shvate da moraju platiti svaku uslugu, uključujući i bankarske usluge. Finansijski savetnik Dušan Uzelac ističe da su skriveni troškovi prilikom plaćanja karticama zapravo neočekivani, jer su oni jasno navedeni u tarifnicima banaka. Na ovim prostorima nije uobičajeno plaćati za sve usluge kao u kapitalističkim društvima, pa građani često bivaju iznenađeni provizijama i nametima.

Održavanje računa, provizije, usluge obaveštavanja putem SMS poruka – sve su to usluge koje se naplaćuju u bankama. Ljudi često nisu svesni ovih troškova jer nisu upoznati sa načinom funkcionisanja bankarskih usluga. Korišćenje kreditnih kartica za podizanje gotovine takođe može rezultirati neočekivanim troškovima zbog visokih kamata koje se naplaćuju. Kursne razlike su još jedan izvor bankarskih troškova koji građani često ne uzimaju u obzir prilikom transakcija.

Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, svaki klijent ima pravo na žalbu ako smatra da su mu neosnovano uzeta sredstva sa računa. Banka je dužna da odgovori na žalbu u roku od sedam do 14 dana. Iako banke ostvaruju visoke profite, građani retko protestuju jer su navikli na ovakav način poslovanja. Bankari su prošle godine ostvarili ogromne profite, ali to nije uticalo na smanjenje troškova za korisnike bankarskih usluga.

Narodna banka Srbije je uticala na zamrzavanje kamata na stambene kredite kako bi zaštitila građane od dodatnih troškova. Međutim, banke i dalje ostvaruju visoke profite zahvaljujući ratu u Ukrajini, visokoj inflaciji i rastu kamatnih stopa. Građani treba da budu svesni svih troškova i da pažljivo prate svoje račune kako bi izbegli neprijatna iznenađenja. Važno je da se informišu o tarifama i provizijama banaka kako bi bolje upravljali svojim finansijama.