Istraživanja pokazuju da nam treba manje od jedne sekunde nakon upoznavanja da odlučimo koliko nam se neka osoba dopada i da li nas privlači ili ne. Kod nekih ljudi privlačnost se javlja tek nakon godina prijateljstva. Seksualna terapeutkinja Leigh Norén ističe da se u nekim situacijama privlačnost može javiti i nestati, da bi se kasnije ponovo pojavila. Neki ljudi imaju „tip“ osobe koja im se sviđa, što često određuje prvi trenutak privlačnosti, ali postoje i drugi faktori koji utiču na privlačnost više od samog izgleda.

Istraživač Justin Lehmiller se bavio ovom temom i naveo neke faktore koji utiču na trenutnu privlačnost. Bliskost igra važnu ulogu jer smo skloni da budemo privučeni osobama koje su nam geografski bliže poput kolega sa posla ili komšija. Sličnost s drugom osobom takođe može povećati privlačnost, ali to ne garantuje trajnost veze. Telesno uzbuđenje, kao što je ubrzan puls, može povećati šanse za trenutnu privlačnost. Raspoloženje takođe igra ulogu, jer smo skloni da volimo ljude zbog kojih se osećamo dobro, posebno kada smo sami u dobrom raspoloženju.

Manji izbor potencijalnih partnera može uticati na to da osobu doživljavamo kao privlačniju, a teže dostupni partneri mogu postati još privlačniji. Izgled igra važnu ulogu jer sve osobe privlače one koje smatraju fizički atraktivnima, ali privlačnost može varirati ovisno o tome kako drugi vide tu osobu i u kakvom okruženju se nalazimo. Hormoni i neurotransmiteri kao što su oksitocin i dopamin takođe mogu pojačati osećaj privlačnosti.

Terapeutkinja zaključuje da postoji mnogo faktora koji utiču na to da li ćemo nekome biti privlačni ili ne. Važno je razumeti da privlačnost nije samo pitanje fizičkog izgleda, već da mnogi drugi faktori igraju ulogu u odlučivanju o tome da li nekoga doživljavamo kao privlačnu osobu. Ovaj aspekt ljudskog ponašanja je kompleksan i podložan raznim uticajima, što nam daje uvid u složenost međuljudskih odnosa i privlačnosti.