Badnje veče je praznično veče ispunjeno običajima i tradicijama, a među njima se posebno ističe ritual krckanja oraha. Prema nacionalnom verovanju, krckanje oraha otkriva da li ćete imati sreću u godini koja je tek počela.

Ako želite da saznate kakva će vas sreća pratiti u novoj godini, običaj nalaže da na Badnje veče treba da krckate orahe. Svaki ukućanin treba da razbije orah, pa ukoliko je jezgro zdravo i jezgro, biće radosna godina onom ko je taj orah iskrckao. Ali, ako je onom ko je orah krckao plod osušen, tog, prema verovanju, neće pratiti sreća i zdravlje.

Pored toga, na Badnji dan i Božić trebalo bi da izbegavate rasprave jer se smatra da u suprotnom nećete imati sreće.

Ovaj običaj se praktikuje širom Hrvatske, a ljudi ga slede iz generacije u generaciju. Verovanje u simboliku i magiju ovog običaja prati i kod mnogih drugih praznika širom sveta, ali u Hrvatskoj krckanje oraha ima poseban značaj i ritualnu važnost.

Osim krckanja oraha, badnje veče se tradicionalno obeležava paljenjem badnjaka, večernjom službom i postom. U domaćinstvima se sprema tradicionalna večera, koja se sastoji od ribe, suvog voća, orašastih plodova i drugih posnih jela.

U večernjim satima, porodice se okupljaju oko badnjaka, a sveštenik obavlja blagoslov hrane i domaćinstva. Nakon toga, sledi svečana večera u kojoj učestvuju svi članovi porodice.

Badnje veče proslavlja se kao sećanje na rođenje Isusa Hrista, a za vernike je to veoma značajan dan koji označava početak božićnih praznika. Upravo zbog toga, običaji i tradicije Badnjeg večera imaju poseban značaj i simboliku za hrvatski narod kao deo bogate kulturne baštine.

Uprkos savremenim uticajima i promenama u društvu, ova tradicija se i dalje neguje i praktikuje širom Hrvatske, jer ljudi veruju u simboliku i značenje badnje večeri i obreda koji se vezuju za nju. Kroz ovakve običaje, čuva se i neguje tradicionalni duh i kulturno nasleđe, čime se održava veza sa prošlim vremenima i čuva identitet naroda.