Pokret koji predsednik Aleksandar Vučić započinje formirati, predstavljanjem inicijativnog odbora, ima za cilj da odgovori na aktuelnu društvenu krizu i krizu poverenja prema političkim strankama. Analitičari ističu da su članovi ovog odbora ljudi sa naučnim i profesorskim karijerama, koji su neutralni i ne izazivaju podele u društvu, ali su istovremeno manje poznati široj javnosti.
U nedelju je Vučić formalno započeo proces osnivanja pokreta, predstavljajući 12 članova Inicijativnog odbora. Zvanično, pokret bi trebao da počne sa radom 28. juna, a prvi sastanak već daje naznake o budućim koracima.
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, ističe da nije novost da stranke teže reformama, ali je specifično da se vladajuća stranka odlučuje na ovaj korak nakon više od decenije vlasti. On navodi četiri ključna razloga zašto pokreti postaju sve popularniji: oni su odgovor na krizu poverenja prema strankama, predstavljaju objedinjujuće organizacije, omogućavaju uključivanje različitih aktera i pružaju adekvatniji odgovor na društvenu krizu.
Klačar takođe izdvaja četiri ključne tačke o članovima Inicijativnog odbora. Prvo, reč je o uglednim ljudima sa značajnim akademskim karijerama. Drugo, svi članovi su zrelijih godina, što odgovara potrebama ključnog biračkog tela SNS. Treće, među njima su i pripadnici nacionalnih manjina. Na kraju, članovi ne izazivaju kontroverze u javnosti.
Međutim, Klačar primećuje i nedostatke: članovi odbora su manje poznati javnosti, a nedostaje i mlađih ljudi koji bi bolje razumeli potrebe savremenih studenata. Sledeći korak u procesu formiranja pokreta biće izazovniji, jer je potrebno pronaći dodatne članove pre roka od 28. juna, kada će se definisati ideološki okvir i eventualna saradnja sa drugim strankama.
Pre formiranja pokreta, očekuje se i nova vlada koja bi mogla da posluži kao uvod u budući pokret. Klačar ističe da će biti važno videti ko će učestvovati u novoj vladi i kakav će biti njihov pristup, budući da bi neki od njih mogli postati deo novog pokreta.
Jelena Vasiljević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, komentariše paradoks da pokret formira vlast, naglašavajući da ako se radi o društvenom pokretu, on bi već bio formiran. Vasiljević smatra da je reč o još jednom instrumentu moći koji Vučić pokušava da iskoristi, a teško je uveriti javnost da je pokret autentičan, kada ga vodi osoba koja uživa najveću političku moć u zemlji.
Osnivanje pokreta dolazi u trenutku kada su političke stranke suočene s gubitkom poverenja građana, što je trend prisutan širom sveta. Vučićev pristup formiranju pokreta može se tumačiti kao pokušaj da se obnovi poverenje i privuče one koji su razočarani tradicionalnim strankama.
Očekivanja su da će do Vidovdana, 28. juna, biti jasnije definisane ideološke i programatske osnove pokreta, kao i ko će sve biti deo ovog novog političkog entiteta. U tom periodu, biće važno pratiti kako će se razvijati situacija i kakve će reakcije izazvati među građanima, ali i političkim akterima u zemlji.
U ovom kontekstu, formiranje novog pokreta može doneti promene na političkoj sceni Srbije, ali ostaje pitanje da li će on uspeti da prevaziđe izazove i zadobije poverenje birača koji su skeptični prema političkim strankama.
