Subvencije za kupovinu električnih vozila u Evropi: Kako se različite zemlje bore protiv zagađenja i zagovaraju električnu mobilnost
Kada se govori o subvencionisanju kupovine električnih vozila od strane države, na prvi pogled se može činiti da je to veliko opterećenje za budžet. Međutim, benefiti koji se ostvaruju, pre svega uticaj na životnu sredinu koji direktno utiče i na zdravlje nacije, pokazuju da su uštede koje se ostvare ogromne i višestruko premašuju troškove za subvencionisanje ili oslobađanje od poreza, taksi i drugih nameta kupca električnog vozila.
Zbog toga ne čudi što su vlade skoro svih zemalja Evrope već nekoliko godina odlučile da je prelazak na električnu mobilnost agenda od koje neće odstupiti, podržavajući je subvencionisanom kupovinom ili nekim drugim benefitima. Države EU su se obavezale da će u datom momentu (2035.) zabraniti prodaju vozila sa SUS motorima, što je i način da pomognu svojim građanima u tranziciji.
Srbija je od ove godine počela sa subvencionisanjem kupovine električnih vozila sa iznosom do 5.000 evra, u zavisnosti od kategorije vozila, uz najave nadležnih da će se uvesti i drugi vidovi stimulacije. Asocijacija evropskih proizvođača vozila (ACEA) je napravila analizu benefita i državnih podsticaja za svaku od 27 država članica EU, koju je dostavila i Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova.
Na primer, Austrija je potpuno oslobodila poreza (PDV) kupce hibridnih i električnih vozila do cene vozila od 40.000 evra. Belgija nema direktne novčane podsticaje, ali ima dosta poreskih olakšica prilikom kupovine i upotrebe ekoloških vozila. U Bugarskoj vlasnici isključivo električnih vozila ne plaćaju godišnji porez. U Hrvatskoj vlasnici isključivo električnih vozila oslobođeni su plaćanja specijalne takse na zagađenje, a dobijaju subvenciju od 9.000 evra.
Kipar nudi olakšice prilikom kupovine vozila koja emituju manje od 120 grama CO2 po kilometru, a subvencioniše zamenu starog vozila sa emisijom CO2 manjom od 50 g/km. Češka je namenila podsticaje od 1.9 milijardi čeških kruna za električna i plug-in hibridna vozila. U Danskoj nema subvencionisanja kupovine električnih i hibridnih vozila, već su predviđene olakšice pri registraciji.
U Estoniji nema poreskih olakšica, ali postoje subvencije za kupovinu vozila. U Finskoj vozila sa nultom emisijom ne plaćaju taksu za registraciju, dok u Francuskoj subvencije zavise od brojnih parametara od težine vozila do primanja kupca. U Nemačkoj kupci električnih i plug-in hibridnih vozila su 10 godina oslobođeni registracije.
Grčka ima olakšice pri registraciji i subvencije za kupovinu električnih vozila. U Mađarskoj se ne plaća PDV prilikom kupovine električnih vozila, a Irska subvencioniše kupovinu električnih vozila do 40.000 evra. U Italiji nema oslobođenja od poreza pri kupovini vozila.
Sve ove mere i podsticaji pokazuju da zemlje Evrope ozbiljno shvataju problem zagađenja i teže ka smanjenju emisija štetnih gasova putem podrške električnoj mobilnosti. Ovakvi podsticaji ne samo da podržavaju tranziciju ka ekološki prihvatljivijim rešenjima, već i doprinose ukupnom zdravlju nacije i smanjenju troškova za zdravstvo u budućnosti. Električna mobilnost postaje sve popularnija, a uz podršku države i subvencije za kupovinu električnih vozila, postaje i sve dostupnija široj populaciji.
