U protekloj noći, tridesetogodišnja žena teško je povređena u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u Beogradu, kod restorana „Mekdonalds“ na Vidikovcu. U istom udesu, lakše povrede zadobio je 25-godišnji muškarac. Hitna pomoć je intervenisala i u jutarnjim satima, kada su 38-godišnja žena i 60-godišnji muškarac lakše povređeni na Zrenjaninskom putu kod Eko pumpe. Oboje su prevezeni u Urgentni centar radi dalje medicinske obrade.
Tokom noćne smene, služba Hitne pomoći intervenisala je ukupno 109 puta, od čega je 20 intervencija bilo na javnom mestu, uglavnom zbog osoba u alkoholisanom stanju. Pomoć lekara najviše su tražili hronični i srčani bolesnici, astmatičari, onkološki i psihijatrijski pacijenti.
Saobraćajne nezgode su jedan od najčešćih uzroka povreda i smrti u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se u saobraćajnim nezgodama širom sveta pogine oko 1,35 miliona ljudi, dok više od 50 miliona ljudi godišnje zadobije povrede. U Srbiji, prema podacima MUP-a, u proseku se svakog dana dogodi oko 70 saobraćajnih nezgoda, od kojih rezultira povredama ili smrću.
Bezbednost u saobraćaju je od velike važnosti, jer nepridržavanje saobraćajnih propisa može dovesti do ozbiljnih posledica. Vozači treba da budu oprezni, da poštuju saobraćajne znakove i ograničenja brzine, da ne voze pod dejstvom alkohola ili droga, da koriste sigurnosni pojas i da budu svesni svoje odgovornosti prema sebi i drugim učesnicima u saobraćaju.
Hitna pomoć igra ključnu ulogu u pružanju medicinske pomoći povređenima u saobraćajnim nezgodama i drugim hitnim situacijama. Brza reakcija medicinskog tima može spasiti život pacijentu i sprečiti dalje komplikacije. Zato je važno da se Hitna pomoć pozove odmah nakon nezgode ili kada se primeti bilo kakav medicinski problem.
U slučaju saobraćajne nezgode, važno je da se vozači pridržavaju procedura zaštite života i imovine. Potrebno je obezbediti mesto nezgode, pozvati Hitnu pomoć i policiju, pružiti prvu pomoć povređenima ako je to moguće, sačuvati tragove za eventualnu istragu, razmeniti podatke sa drugim učesnicima u nezgodi i sačekati dolazak nadležnih službi.
Prevencija saobraćajnih nezgoda je takođe važna komponenta u smanjenju broja povreda i smrtnih slučajeva. Obrazovanje vozača o pravilima saobraćaja, kampanje javne svesti o opasnostima u saobraćaju, redovna kontrola tehničke ispravnosti vozila i puteva, kao i primena zakonskih mera za neodgovorne vozače mogu doprineti povećanju bezbednosti u saobraćaju.
U Srbiji postoji Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja koja ima za cilj smanjenje broja saobraćajnih nezgoda i povreda. Implementacija ove strategije zahteva saradnju svih relevantnih institucija, kao i angažovanje građana u promociji bezbednosti u saobraćaju. Svako od nas može doprineti bezbednosti u saobraćaju vozeći odgovorno, poštujući pravila saobraćaja i brinući se o svojoj i tuđoj bezbednosti.
Saobraćajne nezgode su nepredvidive i mogu se dogoditi u bilo kom trenutku. Zato je važno da budemo svesni rizika i preduzmemo preventivne mere kako bismo zaštitili sebe i druge učesnike u saobraćaju. Bezbednost u saobraćaju treba da bude prioritet za sve nas, jer samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurno okruženje za sve učesnike u saobraćaju.
