Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra s početkom zimskog računanja vremena. Prema rečima doktora Dušana Vešovića, pomeranje sata može dovesti do zdravstvenih problema, kao što su umor, gubitak koncentracije, promene u krvnom pritisku i povećan broj poziva Hitnoj pomoći, posebno kod pacijenata sa hroničnim oboljenjima.

Pacijenti bi trebali da ne propuštaju svoju terapiju i da vode računa o svojim navikama kako bi se lakše prilagodili promeni vremena. Mlađi ljudi se brže prilagođavaju nego stariji, koji se sporije adaptiraju, posebno ako boluju od hroničnih bolesti. Preporuka je da ustaju ujutro oko 23 sata i da ležu oko 23 časa, kako bi lakše regulisali hormonalni balans.

Fizičar Slobodan Bubnjević ističe da pomeranje sata donosi energetske uštede, ali da može izazvati stres kod ljudi. Diskutuje se o ukidanju pomeranja sata, ali je važno usaglasiti vreme sa susednim zemljama radi ekonomske stabilnosti i bezbednosti u saobraćaju.

Većina zemalja u Evropi i SAD praktikuje pomeranje sata dva puta godišnje, a praksa je uvedena za vreme Prvog svetskog rata radi štednje energije. Iako je bilo najava o ukidanju ove prakse, preporuke EU nisu u potpunosti sprovedene zbog pandemije korona virusa.

Rusija je jedna od zemalja koja je odbacila letnje računanje vremena 2014. godine, dok se računanje vremena u nekim državama kao što su Kina, Japan, Južna Koreja, Turska, Gruzija, Belorusija i Afrika ne menja.

Naučna istraživanja pokazuju da pomeranje sata može uticati na zdravlje ljudi i povezanost sa saobraćajnim nezgodama. Iako pitanje o ukidanju promene računanja vremena nije dobilo konačan odgovor, važno je razmotriti sve aspekte kako bi se našao najbolji način za regulisanje vremena i očuvanje zdravlja ljudi.