Radica je sahranjena 28. juna na groblju napuštenog sela. Sahranili su je daleki rođaci i udaljene komšije, koje su je zvale srpski Robinzon Kruso. Nekada je bila najlepša devojka u kraju i vešta šnajderka. Posle prerane smrti brata i neupešnog braka, Radica se „odmetnula“ i živela sama u ataru nekadašnjeg sela Debeli Jasen, na planini Čemerno, kilometrima daleko od prvih komšija.

Radica je živela sama, duboko u šumi, okružena zverima. O njoj se malo znalo, a vest o njenoj smrti putovala je najmanje tri meseca. Goran Nikolić iz Konareva kod Kraljeva, koji je posumnjao u najgore, bio je taj koji je pokrenuo celu priču. Trava do njene kolibe bila je visoka i neugažena, a vrata njenog doma već su bila obrasla mahovinom, što je ukazivalo na to da nije bila tu već neko vreme.

Njen život, pa čak i smrt u teškoj samoći, donekle je i simbol napuštenih sela. Debeli Jasen nekada je bio naseljen, ali su se ljudi, bez dobrog puta i struje, selili, pa je i selo otišlo u istoriju.

Radica nije tražila pomoć i uglavnom ju je odbijala kada joj je bila ponuđena. Samo je pred zimu, uz pomoć prvog komšije Radojka Ćurčića, udaljenog šest kilometara, pribavljala malo hrane. Ostalo je sama spremala, kosila travu za ovce, donosila vodu, pa čak i topila sneg. Kada su joj pre dve godine, u vreme velikih snegova, bacili džak namirnica iz aviona, Radica ga nije ni dirala, smatrajući da to nije bila neka hrana, jer je ni lisice nisu jele. Iako su joj nudili tranzistor da ima vezu sa svetom, to je odbila uz obrazloženje da joj politika i muzika nisu bitni.

Radica je bila zanimljiva novinarima, ali nije bila voljna da sa njima razgovara. Prilikom posete novinara pre desetak godina, dok je čuvala svoje stado ovaca, govorila je o svom životu u samoći i svojim aktivnostima.

Radica je ostavila trajan utisak na svoje komšije i rođake, koji su je znali kao neobičnu ženu koja je odlučila živeti sama u divljini. Njena smrt je naišla na veliko interesovanje javnosti, a mnogi su se pitali kako je moguće da je živela toliko daleko od civilizacije bez osnovnih potreba.

Ova priča nas podseća na teške uslove u kojima žive ljudi u napuštenim selima, gde su osnovne potrebe za stanovanjem, hranom i komunikacijom često nedostupne. Radica je, na neki način, postala simbol borbe protiv zaborava takvih mesta i ljudi koji žive u njima.

Njen život u samoći bio je izbor koji je iznenadio mnoge, ali je istovremeno bio izraz njene hrabrosti i spremnosti da se suoči sa svim izazovima koje je život na takvom mestu nosio sa sobom. Iako je otišla sa ovog sveta, njeno ime će zauvek ostati upamćeno kao simbol neustrašivosti i odlučnosti.

Radica je bila posebna žena, koja je živela svoj život onako kako je sama želela, bez obzira na prepreke koje su joj se našle na putu. Njen primer nas podstiče da se zapitamo o svojim prioritetima i vrednostima, te da se setimo da prava sreća može biti pronađena u jednostavnim stvarima i odnosima sa ljudima oko nas.

Iako je njen život bio skroman i povučen, Radica će zauvek ostati upamćena kao simbol hrabrosti i samostalnosti. Njena priča nas podseća da prave vrednosti leže u snazi karaktera i spretnosti da se suočimo sa svim izazovima koje život donosi. Neka njena priča služi kao podsticaj svima nama da sledimo svoje snove i da se borimo za ono što nam je važno, bez obzira na prepreke koje nam se nađu na putu.