Nedeljko Bajić, sin proslavljenog glumca i reditelja Radoša Bajića, otvoreno govori o svom odrastanju i umetničkoj karijeri. U intervjuu za Informer, otkriva zanimljive detalje iz svog života, uključujući to da je ime dobio po Nedeljku Čabrinoviću, učesniku atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. U trenutku njegovog rođenja 1975. godine, njegov otac je završavao snimanje filma „Sarajevski atentat“, gde je igrao lik Čabrinovića.
Nedeljko opisuje svoje detinjstvo kao ispunjeno ljubavlju i podrškom. Njegovi roditelji, Radoš i Milena, bili su uzorni u porodici, a on i njegova sestra Jelena su uživali u dinamičnom životu punom putovanja i zanimljivih događaja. Iako je bio sin poznate ličnosti, Nedeljko je želeo da bude viđen kao pojedinac, a ne samo kao „sin Radoša Bajića“.
Kada je reč o roditeljima, Nedeljko ističe da su oboje bili divni i podržavajući. Njegova majka, Milena, posvetila se porodici i bila uz decu tokom odrastanja. Odrastajući u takvom okruženju, Nedeljko je naučio važnost komunikacije i rešavanja problema razgovorom.
Njegova karijera je počela veoma rano kada je debitovao u filmu „Treća sreća“. Nedeljko je bio motivisan da proba glumu, ali je istovremeno bio skeptičan prema tome da će uspeti. Njegov otac je verovao u njega i predložio reditelju da ga uzmu u obzir, što se na kraju ispostavilo kao dobar potez.
Nakon dugog perioda pauze od glume, Nedeljko se vratio u seriji „Selo gori, a baba se češlja“. Tokom toga perioda, posvetio se školovanju i raznim poslovima, uključujući muziku. Snimio je nekoliko pesama sa poznatim kompozitorom Kornelijem Kovačem, ali album nikada nije objavljen. Uloga Radoslava u „Selu gori“ bila je njegov povratak i smatra je svojom školom glume.
„Selo gori“ je postalo jedna od najgledanijih serija u istoriji RTS-a, a Nedeljko objašnjava da je serija uspela da dotakne srž i dušu srpskog naroda. Osvojila je milione gledalaca svojom iskrenošću, humorom, emocijama i značajnim temama.
Pored glume, muzika je takođe bila važan deo Nedeljkovog života. Njegov otac, Radoš, autor je pesme koja se koristi kao naslovna pesma serije „Selo gori, a baba se češlja“. Nedeljko uživa u muzici i smatra je integralnim delom svog života.
Nedeljko je takođe podelio svoja iskustva iz Londona, gde je studirao. Ovaj period je bio ključan za njegov lični razvoj, gde je naučio mnogo o životu i stekao nova iskustva. Osim toga, razmišlja o povratku na selo, gde bi voleo da ima svoj vrt i životinje, smatrajući da je život na selu postao sve privlačniji mnogim ljudima zbog brzine urbanog života.
Jedna od najlepših uspomena koje ima sa ocem uključuje tradiciju polivanja novih glumaca vodom na kraju snimanja. Nedeljko se seća smeha i radosti koje su pratili te trenutke, ističući koliko su mu posebni.
Na kraju, Nedeljko naglašava značaj bavljenja srpskim kulturno-istorijskim temama kroz kinematografiju, smatrajući da je važno ispričati priče o srpskom narodu kako bi se sprečilo pogrešno predstavljanje. Njegova strast prema muzici i glumi nastavlja da ga inspiriše, a on se nada da će nastaviti da doprinosi srpskoj kulturi kroz svoje radove.
