Marina Petrović, studentica Pravnog fakulteta iz Beograda, pronađena je mrtva pre tačno 22 godine u napuštenoj kući u Lominoj ulici broj 42 u Beogradu. Bila je ukočena, hladna i silovana, njeno telo je bilo položeno na karton. Poslednji put viđena je sa svojim dečkom u Knez Mihajlovoj ulici pre nego što je pronađena mrtva.

Dva dana nakon poslednjeg viđenja, Marina je pronađena na betonskom podu napuštene kuće u Lominoj 42 u Beogradu. Trojica mladića su je napili votkom kod hotela Moskva i onda je naizmenično silovali dok nisu shvatili da je mrtva. Marina je bila pijana, pod dejstvom benzodijazepina i votke kada su je Azmin Osmani, Ivan Imeri i Predrag Matić sreli u Knez Mihajlovoj ulici. Ponudili su joj piće i popili s njom još litar votke, zbog čega je izgubila svest.

Marinu su odveli u napuštenu kuću gde su je silovali naizmenično sve dok nisu shvatili da je mrtva. Lekari su utvrdili da se ugušila zbog povraćanja i gubitka svesti. Trojica silovatelja su osuđena na zatvorske kazne, a jedan od njih tvrdio je da je predlagao da zovu Hitnu pomoć ali da to nije učinjeno.

Osmani i Matić su priznali delimično silovanje, dok je Imeri tvrdio da nije kriv i da nije imao seksualni odnos sa žrtvom. Osuđeni su na ukupno 34 godine zatvora zbog gnusnog i zločinačkog silovanja. Ovaj zločin je potresao Beograd i ostavio trag u istoriji kriminala u Srbiji.

Ovo je samo jedan u nizu slučajeva nasilja nad ženama koji se dešavaju svakodnevno širom sveta. Važno je podići svest o ovim problemima i raditi na sprečavanju ovakvih zločina. Žrtve nasilja treba da budu zaštićene i podržane, a počinioci treba da budu adekvatno kažnjeni.

U ovom slučaju, Marina Petrović je postala simbol borbe protiv nasilja nad ženama u Srbiji. Njen tragičan kraj treba da nas podseti na važnost borbe protiv ovakvih zločina i da nas motiviše da se angažujemo u sprečavanju njihovog ponavljanja. Svi zajedno moramo raditi na stvaranju sigurnijeg i pravednijeg društva za sve građane. Nasilje nema opravdanje i ne sme se tolerisati u našem društvu.