U srcu Ostružnice: Zorica pokrenula lančanu reakciju dobrote

Najbolji način da započnete nešto jeste da prestanete da pričate o tome i krenete u akciju – ovu izjavu Volta Diznija u delo je sprovela jedna Zorica iz Ostružnice, kada je pokrenula humanitarnu akciju za dve porodice iz komšiluka, za koje je saznala da žive u lošim uslovima. Ona je pokrenula, a onda se stvorila lančana reakcija, komšije i sugrađani iz drugih okolnih naselja javljale su se i uključivale, zbog čega su teške životne priče dve porodice, dobile šansu da postanu prave bajke.

Sve je počelo prošle godine na Svetog Nikolu, kada je Zorica Bursać Traljić čula da u njenom komšiluku, u Ostružnici, žive tri sestre uzrasta 9, 11 i 14 godina, koje nemaju osnovne uslove za život. Zatekla ih je, kaže nam, gladne i ispijene, jer ih je otac, alkoholičar, ostavljao danima same.

Nisu išle redovno u školu. Direktorka, po službenoj dužnosti, nije obavestila socijalnu službu o izostancima starije dve devojčice i, kako je sam otac rekao, pravdala je izostanke bez lekarskog opravdanja, jer one nisu imale ni zdravstvenu knjižicu. Nastavnici jesu sakupljali odeću koju su devojčicama poklonili i to je sve. Kada sam videla kako izgleda prostor u kom žive odmah sam organizovala akciju i za tri dana su komšije skupile 110.000 dinara i napunile im frižider.

Što se tiče opremanja njihove sobe, tu je pomogla crkva u Ostružnici, koja je dala 150 hiljada dinara, zaradu od humanitarne prodaje sa Božićnog seoceta, jedan vrtić i salon nameštaja“, ispričala je za Mondo Zorica, inače vaspitačica po struci.

Zbog zanemarivanja oca, devojčice su se vratile kod bake, u Šabac, gde su se upisale u školu, tamo su im prebačene stvari i nameštaj, pa su posle niza peripetija sestre dobile šansu da imaju detinjstvo poput njihovih vršnjaka.

Pomažući devojčicama, ovoj ženi velikog srca javila se poznanica da joj kaže za još jednu porodicu iz Ostružnice kojoj bi bila potrebna pomoć udruženih komšija – devetogodišnjeg S. koji sa mamom i bakom živi u trošnoj kući, dok je njegov stariji brat, zbog psihičkog i fizičkog nasilja koje je pretrpeo od očuha, smešten u psihijatrijsku ustanovu.

Očuh je sve nehumano tretirao u kući, a majka se na sve načine trudila da ih zaštiti. Najgore je prošao stariji dečak, kom je nakon psihičkog zlostavljanja, u jednom trenutku je glavom razbio prozor koliko ga je tukao. Uz sve to, on ima i izuzetno visoku dioptriju zbog čega slabo vidi. Jako teška priča“, kaže Zorica.

Ova skromna porodica nije želela da bude nikome na teretu, pa je baka najpre stidljivo tražila da im se pomogne samo sa nabavkom jednog prozora koji je pridržavala daska da ne ispadne iz ležišta. Komšije kažu da u ovoj porodici nije uvek bila ovakva situacija, ali da je u nekom trenutku „krenulo nizbrdo“ i dovelo do ovoga.

Šta je Zorica zatekla u kući kad je prvi put otišla, priča nam sa knedlom u grlu – baka, majka i mlađi dečak su živeli u jednoj prostoriji gde su se grejali, jeli, gledali TV, a pacovi su izlazili iz pukotina u podu kuhinje.

Tada sam napravila profil na Fejsbuku, objavila slike i molila za pomoć, a ljudi su počeli da se javljaju i to ne samo iz Ostružnice već i iz okolnih naselja. Javljali su se i to ne da poklone polovne stvari nego da prave nov nameštaj, javljali su se zidari, moleri, keramičari… počeli smo od nule sa obnovom – priča ona.

Devetogodišnji S. i pored svega što je preživeo, odličan je učenik. Ima, kao i svi njegovi vršnjaci, „svoje bubice“ kad mu pažnju odvuče nešto drugo, ali je „dete za primer“. Kada su ga pri upoznavanju pitali šta bi najviše voleo, kazao je skromno „jednu igračku“. I ta će mu želja, kaže Zorica, biti ispunjena.

Obećanje da će imati svoju sobu ga je u početku zbunilo, taj osećaj je potom preplavila nemerljiva sreća, a onda nastupio strah.

Ja se bojim, Zoko, da se ništa od ovoga neće desiti“, rekao je jednog dana svojoj novoj prijateljici, zbunjen količinom lepih događaja na koje nije navikao u svom životu.

Obećala sam mu da ćemo sve završiti kako smo i planirali, pa makar i sama morala da zasučem rukave i prihvatim se radova“, sa suzama u očima nam priča Zorica.

Da bi doprla do većeg broja ljudi odlučila je da naprave stranice na Fejsbuku Ostružnica za decu iz komšiluka i na Instagramu, gde objavljuju sve detalje akcija koje sprovode i kako pomažu ljudima. Sada je, kaže, na red došlo i sređivanje dvorišta, za koji je potrebno nabaviti žicu i trsku za ogradu, a dobri ljudi već su se javili za krčenje šiblja i visoke trave.

Mami su pomogli traženjem novog posla, pa je umesto rada u kuhinji ova vredna žena od skoro je zaposlena kao čistačica u jednoj osnovnoj školi. Zorica se trenutno bavi i sređivanjem dokumentacije kako bi stariji sin obavio neophodne preglede i dobio nove naočare, jer za sada ima dioptriju preko 10 i slabo vidi.

Ovi ljudi velikog srca do sada su pomogli i jednoj samohranoj sestri, koja brine o dva brata koje je izvukla iz doma u kom su bili nakon što su izgubili roditelje, platili su im dug za struju. Uređena je soba i jednoj devojčici iz Bariča, a sređuje se kuća i jednoj porodici u Osečini, majci petoro dece, a u akciju su se uključili i Crveni krst i Socijalno, a sve akcije realizovali su povezivanjem preko pomenutog Fejsbuk profila.